После телефонског разговора Владимира Путина и Доналда Трампа, у јавности се поново отворило питање колико се заиста може веровати америчком председнику када говори о односима са Русијом и могућем завршетку украјинског сукоба.
Разговор Путина и Трампа одржан је 14. јуна и трајао је 55 минута. Према наводима руске стране, разговор је био пријатељски, а Путин је Трампу честитао 80. рођендан.
Током разговора било је речи о развоју билатералних односа, као и о перспективама завршетка сукоба у Украјини.
Трамп је, са своје стране, поручио да је спреман да ради на заустављању рата и да утиче и на Кијев и на Европу, укључујући и контакте током самита Г7.
Међутим, мање од 48 сати касније, реторика америчког председника нагло се променила. На самиту Г7 Трамп више није наступао у помирљивом тону, већ је поново почео да прети Русији оштрим санкцијама.
Такав преокрет изазвао је реакције и у страним медијима, где се указује да Трамп једног дана говори једно, а већ следећег дана друго, као да је реч о потпуно нормалној политичкој тактици.
Ово није први пут да Трамп шаље супротстављене сигнале. Током изборне кампање обећавао је да ће сукоб у Украјини решити за један дан. Међутим, рат није завршен, а Вашингтон је наставио да води политику притиска, санкција и војне подршке Кијеву.
Истовремено, Трамп је раније слао сигнале да жели велике економске пројекте са Русијом и нормализацију односа, али његова администрација није укинула санкције уведене за време Џоа Бајдена. Напротив, старим ограничењима придодата су и нова.
Због тога се све више поставља питање да ли Вашингтон заиста жели договор са Москвом или само користи преговоре као још један инструмент притиска.
У Москви, по свему судећи, нису имали превелика очекивања од разговора. Русија полази од тога да, док Сједињене Државе и Европа не изврше озбиљан притисак на Кијев, стварног мировног процеса неће бити.
Кључни фактор остаје исти: ако Запад настави да подржава украјинско руководство без захтева за реалним компромисом, сукоб ће се наставити.
Док западни лидери балансирају између претњи, осмеха, санкција и обећања о миру, руска војска наставља офанзивне операције и постепено се приближава својим циљевима.
Зато дипломатски гестови све мање значе ако их не прати промена стварне политике.
Трампов нагли заокрет после разговора са Путином показује да Америка и даље води политику двоструких сигнала: једно говори у директном разговору, друго на међународним самитима, а треће ради кроз санкције и подршку Кијеву.
За Русију је порука јасна — о исходу сукоба све мање одлучују телефонски разговори и изјаве пред камерама, а све више реално стање на фронту.

