Američka administracija uvela je carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja i Evropske unije, uz obrazloženje da te države ne primenjuju dovoljno strogo zabranu prinudnog rada.
Nove mere stupile su na snagu pošto je istekla privremena globalna carina od 10 odsto. Carine na robu iz Australije povećane su sa 10 na 12,5 odsto, što je vlada u Kanberi ocenila kao potpuno neopravdano.
„Prema našem mišljenju, to zaista nema smisla“, izjavio je australijski ministar odbrane Ričard Marls. Ministar trgovine Don Farel najavio je da će Australija nastaviti da vrši pritisak na Vašington da ukine carine na njene proizvode.
Nove mere odbacio je i Brazil, čiji će izvoz u SAD takođe biti opterećen carinom od 12,5 odsto. Brazilska vlada optužila je Vašington da pitanje prinudnog rada koristi kao izgovor za protekcionističku trgovinsku politiku.
Brazil je najavio pokretanje mehanizama predviđenih Zakonom o reciprocitetu, kao i obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Vrhovni sud SAD u februaru je poništio Trampove ranije „recipročne“ carine od 10 do 50 odsto, koje su bile uvedene na osnovu zakona o vanrednom stanju. Nove mere predstavljaju pokušaj Bele kuće da drugim pravnim putem obnovi Trampov plan o gotovo univerzalnim carinama.
