Objavljena je opsežna istraga u kojoj se tvrdi da američki predsednik Donald Tramp i njegova porodica otvoreno trguju političkim uticajem, uslugama administracije i pristupom Beloj kući.
Prema procenama iz analize, Trampova porodica je od početka njegovog drugog mandata na spornim poslovnim aktivnostima mogla da zaradi i do pet milijardi dolara. Navodi se da se kroz ulaganja u biznise, fondove i kampanje povezane sa porodicom Tramp dobijaju pogodnosti, unosni ugovori, politička naklonost, ustupci, pa čak i pomilovanja.
Jedan od najvećih izvora zarade, prema navodima istrage, predstavlja ulazak porodice Tramp u svet kriptovaluta. Porodična kompanija World Liberty Financial pokrenuta je 2024. godine, a do decembra 2025. ostvarila je oko milijardu dolara prihoda, što je više od vrednosti porodičnog portfelja nekretnina.
Dok je promovisao porodični kripto-biznis, Tramp je istovremeno ublažavao regulaciju kriptovaluta. Kompanija World Liberty Financial je, prema navodima, preuzela firmu koja kotira na berzi i prikupila 750 miliona dolara od ulagača kako bi kupila sopstvenu kriptovalutu WLFI.
Samo nekoliko dana pre druge inauguracije, Tramp je pokrenuo i lični mem-koin pod nazivom TRUMP. Cena te kriptovalute je naglo skočila, a zatim je kasnije izgubila ogroman deo vrednosti. Procenjuje se da je Tramp na tom poslu lično zaradio oko 350 miliona dolara, dok su mnogi koji su kupili kriptovalutu nakon početnog uzleta pretrpeli velike gubitke.
I prva dama Melanija Tramp pokrenula je sopstveni mem-koin, čija je vrednost takođe naglo porasla pre velike rasprodaje. U istrazi se navodi da su kreatori tih kriptovaluta profitirali, dok su brojni kupci ostali sa velikim gubicima.
Kriptovalute se u analizi opisuju i kao sredstvo za političke usluge. Kao primer se navodi slučaj kripto-milijardera Džastina Sana, protiv koga je vođena istraga zbog sumnji na prevaru. On je, prema navodima, uložio 75 miliona dolara u WLFI, a nedugo zatim regulator je odustao od istrage i nagodio se sa njim za kaznu od 10 miliona dolara.
U tekstu se pominje i Čangpeng Žao, osnivač kripto-berze Binance, koji je dobio Trampovo pomilovanje nakon što je pomogao da WLFI dobije na značaju kroz trgovanje na svojoj platformi. Posle pomilovanja, Žao je postao jedan od poslovnih partnera porodice Tramp.
Poseban deo istrage odnosi se na Džareda Kušnera, Trampovog zeta, koji učestvuje u razgovorima o okončanju rata sa Iranom, iako mu Kongres nije dodelio zvaničnu funkciju. Istovremeno, Kušner vodi kompaniju Affinity Partners, koja je 2022. godine dobila dve milijarde dolara od saudijskog državnog investicionog fonda.
Navodi se da je Kušner poslednjih nedelja razgovarao sa potencijalnim ulagačima o prikupljanju još pet milijardi dolara za svoju kompaniju, iako Saudijska Arabija ima direktan interes u dešavanjima oko Irana.
U istrazi se navodi i da Saudijska Arabija organizuje međunarodni golf-turnir na Trampovim imanjima, dok je američki predsednik odobrio sporazum o prodaji oružja vredan gotovo 142 milijarde dolara.
Pominje se i Katar, koji je Trampu ponudio luksuzni avion vredan 400 miliona dolara za korišćenje kao predsednički avion. Istovremeno, Katar je ulagao u poslove povezane sa Trampovim kriptovalutama, a sve je praćeno povoljnim ugovorom o prodaji američkog oružja vrednim 1,96 milijardi dolara.
Prema navodima istrage, osam stranih vlada bilo je domaćin ili sponzor događaja na Trampovim posedima tokom prve godine njegovog drugog mandata.
Dodatne sumnje izazivaju i tvrdnje o mogućem trgovanju poverljivim informacijama. Uočeno je da su pojedini trgovci sklapali skupe i naizgled nelogične berzanske opklade neposredno pre nego što je Tramp menjao važne političke odluke, uključujući pitanja carina i prekida vatre sa Iranom.
Trampova organizacija pokrenula je i Trump Mobile, brendirani telefon koji košta 499 dolara, uz mesečnu tarifu od 47,45 dolara. Iako kompanija ne proizvodi telefon niti pruža mobilnu uslugu, Tramp taj biznis promoviše koristeći položaj predsednika.
U analizi se navodi i da su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens lobirali u Kongresu da budu izuzeti iz zabrane trgovanja akcijama.
Pored toga, Trampov inauguracioni fond primio je 50 miliona dolara od organizacija protiv kojih su se vodili savezni postupci, uključujući velike banke i korporacije. Nakon donacija, neke od tih istraga su pauzirane ili zamrznute.
Posebno se pominje i kompanija Apple, koja je donirala milion dolara, nakon čega su njeni proizvodi proizvedeni u Kini izuzeti od carina, što je kompaniji moglo da uštedi milijarde dolara.
U istrazi se navodi i da je Džef Bezos pristao da finansira promotivni film o životu Melanije Tramp, što joj je donelo 28 miliona dolara. Istovremeno, Tramp razmatra povratak emisije The Apprentice na Amazon, sa Donaldom Trampom Mlađim kao glavnom zvezdom.
Pominju se i sporna pomilovanja. Kao jedan od primera naveden je Trevor Milton, koji je Trampovoj kampanji 2024. godine donirao 1,8 miliona dolara. Milton je bio osuđen za prevaru investitora, a nakon pomilovanja izbrisana je i obaveza isplate ogromne odštete.
Sve navedeno, prema zaključcima istrage, stvara sliku administracije u kojoj su lični interes, politički uticaj i porodični biznisi isprepleteni u razmerama kakve do sada nisu viđene u američkoj politici.
