Ujedinjeni Arapski Emirati su, prema navodima zapadnih medija, od prvih dana rata izvodili desetine vazdušnih udara po Iranu, uključujući i period nakon objave prekida vatre.
Prema tim navodima, napadi su bili koordinisani sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, koji su obezbeđivali obaveštajne podatke. Među ciljevima su bili ostrva Kešm i Abu Musa u Ormuskom moreuzu, lučki grad Bender Abas, rafinerija nafte na ostrvu Lavan u Persijskom zalivu i petrohemijski kompleks Asaluje.
Deo udara bio je usmeren na iranske energetske objekte kao odgovor na napade Teherana na naftno-gasnu infrastrukturu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Udar na Asaluje, izveden zajedno sa Izraelom, naveo je SAD da zatraže od izraelske strane da prekine napade na energetsku infrastrukturu.
Početkom aprila Saudijska Arabija se žalila Sjedinjenim Američkim Državama da zbog napada Ujedinjenih Arapskih Emirata raste rizik od iranskih udara na energetsku infrastrukturu. U Rijadu su strahovali da bi to moglo da dovede do naglog rasta cena nafte i potresa na svetskim tržištima, pa su želeli da Vašington izvrši pritisak na Abu Dabi.
Prema rečima zvaničnika iz zemalja Persijskog zaliva, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Muhamed bin Zajed Al Nahjan bio je nezadovoljan postupcima saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana na početku rata, jer je ovaj odbio da učestvuje u koordinisanim vojnim akcijama protiv Irana.
Ipak, Ujedinjeni Arapski Emirati su u poslednje vreme zauzeli umereniji stav i počeli da insistiraju na diplomatskom rešavanju sukoba, pošto su borbena dejstva dovela u opasnost i njihove energetske objekte.
Navodi se da su Emirati od početka sukoba bili aktivniji od ostalih zemalja Persijskog zaliva u protivstavljanju Iranu i da su održavali tesnu vojnu saradnju sa SAD.
Iran je, prema tim podacima, ispalio na Ujedinjene Arapske Emirate više od 2.800 raketa i bespilotnih letelica, više nego na bilo koju drugu zemlju, uključujući i Izrael.
Podaci o udarima pokazuju da su napadi SAD i Izraela na Iran uvukli u sukob više zemalja Bliskog istoka nego što je do sada javno priznavano.
