Među brojnim tajnama koje okružuju severnokorejskog lidera Kim Džong Una, jedna je posebno osetljiva — pitanje njegove majke Ko Jong Hui. Tokom 15 godina na vlasti, on je nikada nije javno pomenuo po imenu.
Razlog za to, prema oceni analitičara, leži u samoj osnovi vlasti porodice Kim. Legitimitet te dinastije građen je na takozvanoj „krvnoj liniji planine Pektu”, koja se u Severnoj Koreji predstavlja kao sveta i istorijski povezana sa korejskim narodom.
U toj zvaničnoj priči, planina Pektu ima mitski značaj. Za nju se vezuje poreklo korejskog naroda, a severnokorejska propaganda decenijama je koristi kao simbol revolucionarnog nasleđa porodice Kim.
Međutim, poreklo Kimove majke ne uklapa se u taj narativ. Veruje se da je Ko Jong Hui rođena 1952. godine u Osaki, u Japanu, u porodici Korejaca čiji su koreni sa ostrva Džedžu, danas dela Južne Koreje.
Njena porodica pripadala je zajednici Korejaca koji su živeli u Japanu posle perioda japanske kolonijalne vlasti nad Korejskim poluostrvom. Kada je Ko imala oko deset godina, porodica se preselila u Severnu Koreju, u okviru programa koji je hiljadama Korejaca iz Japana obećavao bolji život, besplatnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i posao.
Iako su ti doseljenici u početku izazivali zavist jer su sa sobom donosili novac, odeću i kućne aparate iz kapitalističkog sveta, ubrzo su postali sumnjiva društvena grupa. U Severnoj Koreji su često bili posmatrani kao ljudi pod uticajem stranih i nepouzdanih ideja.
To je bilo posebno važno u društvu koje ima strogu hijerarhiju poznatu kao „songbun”. Taj sistem određuje položaj pojedinca u državi na osnovu porekla i političke lojalnosti porodice. Ljudi sa sumnjivim poreklom često imaju ograničen pristup obrazovanju, boljim poslovima i napredovanju.
Upravo zato je činjenica da je majka Kim Džong Una poticala iz takve sredine predstavljala potencijalno veliki problem za zvaničnu sliku o „svetoj” porodičnoj liniji.
Ko Jong Hui je ipak uspela da uđe u najuži krug vlasti nakon što je privukla pažnju Kim Džong Ila, oca sadašnjeg severnokorejskog lidera. Bila je članica elitne umetničke trupe, a navodno je Kim Džong Ila osvojila lepotom i plesačkim talentom.
Iako se nikada nije zvanično udala za njega, sa njim je imala troje dece. Među njima su bili Kim Džong Un i njegova sestra Kim Jo Džong, danas jedna od najmoćnijih žena u Severnoj Koreji.
Položaj Ko Jong Hui bio je osetljiv i zbog toga što nije bila zvanična supruga Kim Džong Ila. Dok je njegova formalna supruga živela u Pjongjangu, Ko i njena deca bili su smešteni u Vonsanu, daleko od glavnog grada.
Posle smrti Kim Il Sunga, Ko je postala de fakto prva dama Severne Koreje. Pratila je Kim Džong Ila tokom vojnih inspekcija i imala uticaj u njegovom okruženju, ali nikada nije dobila javno priznanje kakvo bi se očekivalo za majku budućeg vođe.
Severnokorejski državni mediji nikada je nisu javno predstavili niti govorili o njenom poreklu. Čak i kada su postojali snimci na kojima se vidi uz Kim Džong Ila, njeno ime nije otkrivano.
Ko Jong Hui je umrla 2004. godine od raka dojke u bolnici u Parizu, ali njena smrt nije zvanično zabeležena u severnokorejskim državnim medijima.
Posebno pitanje je kako je Kim Džong Un, kao najmlađi sin Kim Džong Ila i dete žene koja nije bila zvanična supruga, na kraju postao naslednik vlasti. Njegov polubrat Kim Džong Nam dugo se smatrao mogućim naslednikom, ali je pao u nemilost zbog života u inostranstvu, kritika naslednog sistema i raskošnog načina života.
Kim Džong Nam je kasnije živeo u egzilu u Makau, a 2017. godine ubijen je u Maleziji. Stariji brat Kim Džong Una, Kim Džong Čul, takođe nije postao naslednik, jer se smatralo da nije pogodan za tu ulogu.
Tako je Kim Džong Un, iako mlad i bez značajnih zasluga, postao izabrani naslednik. Veruje se da je u tome važnu ulogu imala upravo njegova majka, koja je radila na tome da njen sin postane sledeći vođa.
Pitanje njegovog porekla, međutim, i dalje ostaje jedna od najosetljivijih tema za Pjongjang. Analitičari smatraju da je upravo to jedan od razloga zbog kojih rođendan Kim Džong Una nije proglašen državnim praznikom, za razliku od rođendana njegovog oca i dede.
Skrivanje priče o njegovoj majci pokazuje koliko je severnokorejski sistem opterećen mitom o čistom revolucionarnom poreklu. U zemlji u kojoj se vlast predstavlja kao nasledno pravo „svete” loze, svaki detalj koji odstupa od te priče može biti politički opasan.
Zbog toga Ko Jong Hui ostaje žena čije je ime gotovo izbrisano iz javnosti, iako je rodila čoveka koji danas vlada Severnom Korejom.
