Социјализам је постао популарнији од капитализма међу присталицама Демократске странке у Сједињеним Америчким Државама. Према истраживању CBS News/YouGov спроведеном од 12. до 14. августа, 58 одсто демократа има позитиван став према социјализму, док само 32 одсто позитивно оцењује капитализам.
Промена није настала преко ноћи. Истраживања Галупа показују дугорочни раст наклоности демократа према социјализму и истовремено слабљење подршке капитализму. У 2025. години чак 66 одсто демократа позитивно је оцењивало социјализам, док је капитализам позитивно видело 42 одсто, што је први пут да је подршка капитализму унутар те странке пала испод половине.
Мартин Армстронг оцењује да су демократе престале да прикривају сопствени идеолошки заокрет и да социјализам више није ограничен на политичку маргину око Бернија Сандерса. Демократски социјалисти Америке, организација која је пре петнаестак година имала око 5.000 чланова, данас броји близу 130.000, док кандидати који себе отворено називају демократским социјалистима све чешће побеђују на страначким изборима.
Главни покретач тог процеса је растуће незадовољство млађих генерација економским условима. Високе цене станова, студентски дугови, скупо здравство, раст трошкова живота и осећај да је куповина некретнине све недостижнија подстичу уверење да постојећи економски систем више не омогућава напредовање као раније. Чак и демократски гувернер Кентакија Енди Бешир, који социјализам сматра неуспешним моделом, признаје да велики део подршке таквим идејама произилази из економских проблема са којима се грађани суочавају.
Армстронг сматра да проблем није класичан капитализам, већ систем у којем држава све више бира победнике и губитнике, спасава банке, субвенционише корпорације, манипулише каматним стопама и ствара регулаторно окружење које повећава трошкове становања, образовања и здравства. Према његовом ставу, политичари затим последице таквог система представљају као неуспех слободног тржишта и нуде још већу улогу државе као решење.
Ипак, социјализам још није већински прихваћен у целокупном америчком друштву. Међу свим Американцима 46 одсто позитивно гледа на капитализам, а 35 одсто на социјализам. То показује да је идеолошки заокрет за сада најизраженији унутар демократског бирачког тела, а не у целој земљи.
Уколико у САД дође до новог озбиљнијег економског пада, садашње незадовољство могло би додатно да ојача радикалније политичке опције. Армстронг упозорава да се велики идеолошки заокрети најчешће не дешавају у временима просперитета, већ онда када животни стандард пада, а грађани губе поверење у постојећи политички и економски поредак.
