Velika akcija kambodžanskih vlasti protiv mreža za internet prevare nije uništila industriju koja godišnje donosi milijarde dolara, već je, prema nalazima organizacije Amnesty International, veliki deo tih operacija samo zaobišla.
U novom izveštaju se navodi da je više od 70 odsto prevarantskih kompleksa koje je ta organizacija identifikovala izbeglo intervenciju vlasti.
Istovremeno, tvrdi se da policijske akcije na drugim lokacijama nisu uspele da zaštite žrtve trgovine ljudima, već su mnogi ljudi ostali izloženi zlostavljanju.
Kambodžanske vlasti odbacuju te tvrdnje i navode da je akcija obuhvatila više od 250 prevarantskih operacija, uz „značajne rezultate“.
Prevarantski centri u Kambodži naglo su se proširili posle pandemije korone. Najčešće ih vode kineske kriminalne grupe, a smešteni su u utvrđenim kazino-kompleksima ili velikim ograđenim objektima sa hiljadama radnika.
Ti radnici često rade u kancelarijama nalik kol-centrima, gde se preko interneta sprovode prevare usmerene na ljude širom sveta.
Prema podacima australijskog Nacionalnog centra za borbu protiv prevara, građani Australije su tokom 2025. godine izgubili 2,18 milijardi dolara u različitim prevarama. Nije poznato koliki deo tih prevara potiče iz Kambodže, ali su dokazi pronađeni u jednom centru na granici Kambodže i Tajlanda pokazali da su među metama bili i Australijanci.
Kambodžanska akcija počela je pre oko godinu dana, a pojačana je u januaru, pod sve većim međunarodnim pritiskom i zbog štete koju su ovi kriminalni kompleksi naneli ugledu zemlje.
Premijer Hun Manet ranije je obećao da će industrija prevara biti iskorenjena do kraja aprila, a zatim je ponovio da će se akcija nastaviti.
Kambodžanski zvaničnici tvrde da je optuženo skoro 1.500 osumnjičenih iz 19 zemalja, da je skoro 19.000 stranaca deportovano, a da je oko 290.000 njih dobrovoljno napustilo zemlju.
Međutim, Amnesty International navodi da je od 86 identifikovanih prevarantskih lokacija do kraja aprila bilo dokaza o intervenciji države na samo 24.
Prema tom izveštaju, mnoge akcije bile su reaktivne, neefikasne ili su ih narušavale sumnje u saradnju između upravnika kompleksa i policije. Pojedini preživeli svedočili su da su tokom akcije prebacivani na druge lokacije kako bi se izbegle vlasti.
Najvidljivija posledica obračuna bio je masovni izlazak stranih radnika iz kompleksa, ali su hiljade ljudi ostale zaglavljene u Kambodži, bez novca i mogućnosti da se vrate kući.
Mnogi od njih tvrde da su u Kambodžu dovedeni obećanjima o legalnom poslu, a zatim primorani da rade u prevarantskim centrima.
Organizacije za ljudska prava tvrde da vlasti te ljude nisu prepoznavale kao žrtve trgovine ljudima, već su ih tretirale kao neregularne migrante.
Prema izveštaju, oni su često završavali u lošim imigracionim pritvorskim centrima, bez pristupa advokatima i ambasadama, a naplaćivane su im i kazne zbog prekoračenja vize.
Nijedna od više od 70 žrtava koje je Amnesty International intervjuisao, prema navodima te organizacije, nije zvanično prepoznata kao žrtva trgovine ljudima.
Kambodžansko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbacilo je kritike, tvrdeći da one predstavljaju politički narativ koji iskrivljuje sliku o zemlji. Vlasti navode da su desetine hiljada radnika „spasene“ i vraćene u svoje zemlje, uz saradnju sa matičnim državama.
Zvaničnici tvrde i da su uhapšeni organizatori, kao i da je više visokih funkcionera povezanih sa prevarantskim operacijama smenjeno ili procesuirano.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je industrija prevara samo promenila oblik.
Istraživači koji prate ove mreže ocenjuju da mnogi centri nisu zaista razbijeni, već su se spakovali i premestili — prvo unutar Kambodže, a zatim i u druge zemlje.
Sve više prijava o sličnim operacijama poslednjih meseci beleži se u zemljama poput Šri Lanke i Vijetnama.
Prema ocenama stručnjaka, kambodžanska akcija jeste najveći i najšire sproveden udar vlasti do sada, ali nije uspela da uništi mrežu.
Bez ozbiljnog prepoznavanja i zaštite žrtava, kriminalne grupe i dalje imaju veliki broj očajnih ljudi koje mogu ponovo da uvuku u isti sistem.
Zato se sve više postavlja pitanje da li je Kambodža zaista započela obračun sa industrijom prevara — ili je samo omogućila da se ona privremeno povuče, premesti i nastavi pod manje vidljivim oblikom.
