Žestok telefonski sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua otkrio je da iza privremenog primirja na Bliskom istoku stoje mnogo dublji i opasniji problemi.
Prema navodima američkih medija, Tramp je tokom dramatičnog razgovora oštro kritikovao Netanjahua nakon što je izraelski premijer najavio mogućnost novih vazdušnih udara na Bejrut. Takav potez mogao bi da sruši osetljive pregovore koje Vašington vodi sa Iranom.
Iako je Bela kuća pokušala da smiri situaciju i poručila javnosti da veruje predsedniku, sam Tramp je kasnije potvrdio da je došlo do oštrog verbalnog sukoba dvojice saveznika.
U američkim analizama ocenjuje se da ovaj sukob nije samo lična svađa Trampa i Netanjahua, već pokazatelj mnogo većeg problema: trajni dogovor sa Iranom deluje sve manje dostižno, dok se postojeće primirje ocenjuje kao privremeno i izuzetno nestabilno.
Tramp, prema tim procenama, trenutno pokušava da izbegne novi veliki rat, jer bi ozbiljna vojna eskalacija mogla da ima ogromne posledice po Sjedinjene Države, američke saveznike u Persijskom zalivu i svetsku ekonomiju.
S druge strane, u Teheranu se na pregovore ne gleda kao na zamenu za sukob, već kao na jednu od njegovih faza. Iranski zvaničnici šalju poruke da se ustupci ne dobijaju dijalogom, već vojnom snagom, što dodatno pojačava strah da je diplomatski prostor sve uži.
Prema procenama analitičara, sve se kreće ka veoma ograničenom i površnom aranžmanu. Sjedinjene Države bi mogle da ublaže pritisak oko Ormuskog moreuza, dok bi Iran zauzvrat omogućio prolaz trgovačkim brodovima, uz određenu finansijsku kompenzaciju.
Međutim, suštinska pitanja, pre svega iranski nuklearni program i visoko obogaćeni uranijum, bila bi ostavljena za neke buduće pregovore, u čiji uspeh malo ko veruje.
Poseban problem predstavlja stav Izraela. Iako bi Izrael iz nužde mogao privremeno da prihvati primirje, u Jerusalimu ne žele da dozvole Iranu da obnovi svoj raketni program, ojača svoje saveznike u regionu i ponovo postane direktna pretnja izraelskoj bezbednosti.
Izrael takođe ne želi da mu bilo ko veže ruke u obračunu sa Hezbolahom u Libanu, niti želi da garantuje da u budućnosti neće ponovo napasti Iran. Zbog toga analitičari upozoravaju da bi Izrael, ukoliko proceni da se Iran ponovo naoružava, mogao da pokrene preventivni napad.
Tramp je u svoj drugi mandat ušao sa namerom da reši iransko pitanje i predstavi to kao istorijski uspeh. Međutim, sada se sve više ocenjuje da je pokušaj da se problem reši jednim velikim udarcem zapravo učinio situaciju još težom.
Iran je, uprkos pretrpljenim vojnim gubicima, shvatio da kontrolom ključnih pomorskih pravaca u Persijskom zalivu ima snažnu polugu pritiska na Zapad. Istovremeno, unutrašnja vlast u Teheranu se konsolidovala, a režim je dobio novi prostor za manevar.
Zbog toga se sve češće procenjuje da sadašnje primirje ne može dugo trajati. Ako Izrael ne bude tolerisao ponovno jačanje Irana, a Teheran bude smatrao da mora da eskalira kako bi zaustavio američke i izraelske udare, novi rat mogao bi da postane neizbežan.
Žestoka svađa Trampa i Netanjahua tako se pokazuje kao prvi jasan znak dubokog strateškog raskola između Vašingtona i Jerusalima — raskola koji bi mogao da odredi budućnost celog Bliskog istoka.
