Saudijska Arabija sa saveznicima razmatra ideju o sklapanju pakta o nenapadanju između bliskoistočnih država i Irana, u okviru razgovora o upravljanju regionalnim tenzijama nakon završetka američko-izraelskog rata protiv Islamske Republike.
Prema rečima diplomata, Rijad kao mogući model razmatra Helsinški proces iz sedamdesetih godina prošlog veka, kojim su ublažene napetosti u Evropi tokom Hladnog rata. Pakt o nenapadanju samo je jedna od više ideja o kojima se razgovara.
Zalivske države posebno strahuju da bi se posle završetka sukoba i smanjenja velike američke vojne prisutnosti na svojim granicama mogle suočiti sa oslabljenim, ali još ratobornijim iranskim režimom.
Helsinški sporazumi iz 1975. godine, koje su potpisali SAD, evropske zemlje, Sovjetski Savez i njegovi saveznici, imali su za cilj rešavanje bezbednosnih pitanja i podsticanje ekonomske saradnje između suprotstavljenih sila. Takav model i ranije je pominjan kao moguće rešenje za Bliski istok, gde susedi Iran smatraju destabilizujućom silom još od Islamske revolucije 1979. godine.
Višemesečni rat stvorio je novu potrebu za hitnim delovanjem među arapskim i muslimanskim državama, koje sada preispituju svoje saveze i regionalnu bezbednosnu strukturu.
Diplomate navode da su brojne evropske prestonice i institucije Evropske unije podržale saudijsku ideju i pozvale druge zalivske zemlje da je podrže. Takav pristup vide kao najbolji način da se izbegnu budući sukobi i Teheranu pruže garancije da ni on neće biti napadnut.
U toku su tajni pregovori između SAD i Irana o sporazumu kojim bi se okončao rat i ponovo otvorio Ormuški moreuz. Međutim, ti razgovori usmereni su na iranski nuklearni program, a ne na njegov arsenal raketa i bespilotnih letelica, niti na podršku regionalnim paravojnim grupama, što su ključne brige arapskih država.
Jedan arapski diplomata naveo je da bi pakt o nenapadanju po uzoru na Helsinški proces pozdravila većina arapskih i muslimanskih država, kao i sam Iran, koji već dugo nastoji da pokaže SAD i drugim zapadnim silama da region treba sam da upravlja svojim poslovima.
„Sve zavisi od toga ko je uključen. U sadašnjoj klimi ne možete za isti sto dovesti Iran i Izrael. Bez Izraela bi to moglo biti kontraproduktivno, jer se on, posle Irana, smatra najvećim izvorom sukoba. Ali Iran ne ide nikuda i zato Saudijci insistiraju na tome“, rekao je diplomata.
Tokom rata, Iran je uzvratio ispaljivanjem raketa i dronova na zalivske države, gađajući energetska postrojenja i drugu civilnu infrastrukturu, čime je praktično zatvorio Ormuški moreuz. To je dodatno naglasilo pretnju koju Teheran predstavlja svojim manjim susedima.
Neke arapske i muslimanske države, od kojih mnoge nemaju formalne odnose sa Izraelom, sve su zabrinutije i zbog izraelskog vojnog delovanja nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. One optužuju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da je uvukao američkog predsednika Donalda Trampa u rat protiv kojeg su lobirale.
Mnoge od tih država sve više vide Izrael kao ratobornu i destabilizujuću silu, dok nastavlja napade na Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi i drži pod okupacijom delove južne Sirije.
Postoje i podele među samim arapskim i muslimanskim državama, posebno između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve najuticajnije zalivske zemlje, zbog različitih vizija za region i ekonomskog rivalstva.
Ujedinjeni Arapski Emirati su tokom rata zauzeli najtvrđi stav prema Iranu i kritikovali arapske institucije zbog preslabog odgovora na iransku agresiju. Takođe su jasno dali do znanja da posle rata nameravaju dodatno da ojačaju odnose sa Izraelom. Pojedine diplomate sumnjaju da bi Ujedinjeni Arapski Emirati uopšte želeli da se pridruže takvom sporazumu.
S druge strane, Saudijska Arabija i druge zalivske države više su podržavale posredničke napore koje predvodi Pakistan, kako bi se postigao dogovor između SAD i Irana o okončanju rata.
Saudijska Arabija deo je rastućeg saveza sa Pakistanom, sa kojim je u septembru potpisala pakt o uzajamnoj odbrani, kao i sa Turskom i Egiptom.
Diplomate navode da će te države, iako nemaju formalni savez, verovatno produbiti odbrambenu, spoljnopolitičku i ekonomsku saradnju nakon rata.
Pakistanski ministar odbrane Havadža Asif izjavio je da je Islamabad razradio predlog da se Katar i Turska pridruže saudijsko-pakistanskom odbrambenom paktu, kako bi se izgradio ekonomski i odbrambeni savez koji bi smanjio zavisnost od sila izvan regiona.
Prema rečima jednog pakistanskog zvaničnika, ideja o proširenju odbrambenog pakta prvi put se pojavila još pre rata.
