Саудијска Арабија са савезницима разматра идеју о склапању пакта о ненападању између блискоисточних држава и Ирана, у оквиру разговора о управљању регионалним тензијама након завршетка америчко-израелског рата против Исламске Републике.
Према речима дипломата, Ријад као могући модел разматра Хелсиншки процес из седамдесетих година прошлог века, којим су ублажене напетости у Европи током Хладног рата. Пакт о ненападању само је једна од више идеја о којима се разговара.
Заливске државе посебно страхују да би се после завршетка сукоба и смањења велике америчке војне присутности на својим границама могле суочити са ослабљеним, али још ратоборнијим иранским режимом.
Хелсиншки споразуми из 1975. године, које су потписали САД, европске земље, Совјетски Савез и његови савезници, имали су за циљ решавање безбедносних питања и подстицање економске сарадње између супротстављених сила. Такав модел и раније је помињан као могуће решење за Блиски исток, где суседи Иран сматрају дестабилизујућом силом још од Исламске револуције 1979. године.
Вишемесечни рат створио је нову потребу за хитним деловањем међу арапским и муслиманским државама, које сада преиспитују своје савезе и регионалну безбедносну структуру.
Дипломате наводе да су бројне европске престонице и институције Европске уније подржале саудијску идеју и позвале друге заливске земље да је подрже. Такав приступ виде као најбољи начин да се избегну будући сукоби и Техерану пруже гаранције да ни он неће бити нападнут.
У току су тајни преговори између САД и Ирана о споразуму којим би се окончао рат и поново отворио Ормушки мореуз. Међутим, ти разговори усмерени су на ирански нуклеарни програм, а не на његов арсенал ракета и беспилотних летелица, нити на подршку регионалним паравојним групама, што су кључне бриге арапских држава.
Један арапски дипломата навео је да би пакт о ненападању по узору на Хелсиншки процес поздравила већина арапских и муслиманских држава, као и сам Иран, који већ дуго настоји да покаже САД и другим западним силама да регион треба сам да управља својим пословима.
„Све зависи од тога ко је укључен. У садашњој клими не можете за исти сто довести Иран и Израел. Без Израела би то могло бити контрапродуктивно, јер се он, после Ирана, сматра највећим извором сукоба. Али Иран не иде никуда и зато Саудијци инсистирају на томе“, рекао је дипломата.
Током рата, Иран је узвратио испаљивањем ракета и дронова на заливске државе, гађајући енергетска постројења и другу цивилну инфраструктуру, чиме је практично затворио Ормушки мореуз. То је додатно нагласило претњу коју Техеран представља својим мањим суседима.
Неке арапске и муслиманске државе, од којих многе немају формалне односе са Израелом, све су забринутије и због израелског војног деловања након напада Хамаса 7. октобра 2023. године. Оне оптужују израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да је увукао америчког председника Доналда Трампа у рат против којег су лобирале.
Многе од тих држава све више виде Израел као ратоборну и дестабилизујућу силу, док наставља нападе на Хезболах у Либану и Хамас у Гази и држи под окупацијом делове јужне Сирије.
Постоје и поделе међу самим арапским и муслиманским државама, посебно између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, две најутицајније заливске земље, због различитих визија за регион и економског ривалства.
Уједињени Арапски Емирати су током рата заузели најтврђи став према Ирану и критиковали арапске институције због преслабог одговора на иранску агресију. Такође су јасно дали до знања да после рата намеравају додатно да ојачају односе са Израелом. Поједине дипломате сумњају да би Уједињени Арапски Емирати уопште желели да се придруже таквом споразуму.
С друге стране, Саудијска Арабија и друге заливске државе више су подржавале посредничке напоре које предводи Пакистан, како би се постигао договор између САД и Ирана о окончању рата.
Саудијска Арабија део је растућег савеза са Пакистаном, са којим је у септембру потписала пакт о узајамној одбрани, као и са Турском и Египтом.
Дипломате наводе да ће те државе, иако немају формални савез, вероватно продубити одбрамбену, спољнополитичку и економску сарадњу након рата.
Пакистански министар одбране Хаваџа Асиф изјавио је да је Исламабад разрадио предлог да се Катар и Турска придруже саудијско-пакистанском одбрамбеном пакту, како би се изградио економски и одбрамбени савез који би смањио зависност од сила изван региона.
Према речима једног пакистанског званичника, идеја о проширењу одбрамбеног пакта први пут се појавила још пре рата.
