Bivša glavna državna tužiteljka SAD Pam Bondi izjavila je pred Odborom za nadzor i reformu Predstavničkog doma da je Tod Blanš, koga je Donald Tramp izabrao za njenog naslednika, bio zadužen za sporno postupanje Ministarstva pravde u slučaju Džefrija Epstina.
Bondi je tokom svedočenja rekla da nije sigurna u kojoj meri je Tramp bio upoznat sa zločinima Epstina i Gislejn Maksvel pre nego što su oni dospeli u javnost. Prema objavljenom transkriptu, ona je navela da je Blanš, koji je bio njen zamenik u Ministarstvu pravde, bio odgovoran za celokupan proces objavljivanja Epstinovih spisa.
Prošle nedelje Bondi se suočila sa pitanjima o načinu na koji je Ministarstvo pravde postupalo sa Epstinovim dokumentima tokom njenog mandata. Ministarstvo je pod kritikama zbog sprovođenja Zakona o transparentnosti Epstinovih spisa, koji je nalagao objavljivanje svih dokumenata povezanih sa tim slučajem. Iz Ministarstva tvrde da su postupali u skladu sa zakonom.
Više poslanika iz obe stranke, kao i žrtve Epstinovog zlostavljanja, kritikovali su pojedine poteze Ministarstva, posebno zbog brisanja delova dokumenata i otkrivanja osetljivih ličnih podataka.
Bondi je branila rad Ministarstva pravde pod svojim vođstvom, ali je istovremeno nastojala da se distancira od samog procesa objavljivanja i revizije dokumenata. Rekla je da nije vodila svaki deo tog posla, već da ga je nadzirao Blanš.
Ona je priznala da je bilo grešaka prilikom redigovanja dokumenata, ali je naglasila da je Ministarstvo od početka bilo posvećeno odgovornosti i transparentnosti. Nekoliko demokratskih poslanika tvrdilo je da im je Bondi rekla kako je Blanš vodio istragu o Epstinu, ali je ona kasnije odbacila tumačenje da na njega prebacuje odgovornost.
U svedočenju je navela da je Tod Blanš jedan od najetičnijih ljudi koje poznaje i da je, kako je rekla, vodio izuzetno težak posao sa veoma malo grešaka. Portparolka Bele kuće Abigejl Džekson izjavila je da je Tramp u potpunosti oslobođen bilo kakve krivice u vezi sa Epstinom. Ukoliko Tramp zvanično predloži Blanša za glavnog državnog tužioca, njegov izbor moraće da potvrdi Senat.
Tokom svedočenja Bondi je rekla i da je za kontroverzno premeštanje Gislejn Maksvel u drugi zatvor saznala iz vesti, nakon što se to već dogodilo. Maksvel, dugogodišnja Epstinova saradnica, služi kaznu od 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije.
Na pitanje da li Maksvel treba da dobije pomilovanje, Bondi je odlučno odgovorila da ne treba, nazvavši je „čudovištem“.
„Verujem da bi trebalo da umre u zatvoru“, rekla je Bondi.
Ona je tokom celog saslušanja odbijala da govori o razgovorima koje je vodila sa Trampom, navodeći da neće komentarisati svoje razgovore sa predsednikom SAD.
Bondi je potvrdila da su se Ministarstvu nakon njenog stupanja na dužnost obraćale žrtve ili njihovi advokati, ali nije mogla da navede tačan broj. Rekla je da se lično nije sastajala sa njima, već da je razgovarala sa jednom advokaticom i da ju je, kako veruje, uputila na FBI.
Posle njenog svedočenja, demokrate sada traže da predsednik odbora, republikanac Džejms Komer, na saslušanje pozove i Toda Blanša, kao i direktora FBI-ja Keša Patela, kako bi i oni odgovorili na pitanja u okviru istrage o slučaju Epstin.
