Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da bi maksimalni ekonomski pritisak na Iran mogao da smanji potrebu za novom velikom vojnom operacijom Sjedinjenih Američkih Država protiv te zemlje. On je najavio do sada najoštriji paket mera čiji je cilj ekonomska izolacija Teherana.
Besent je poručio da Vašington želi da sprovede „najveću koordinisanu ekonomsku izolaciju u istoriji sveta“ i ocenio da bi, ukoliko politika maksimalnog pritiska bude uspešna, bilo manje verovatno da će doći do obnove velikih vojnih operacija. Detalji novih mera trebalo bi da budu predstavljeni 24. avgusta.
Američki predsednik Donald Tramp prethodno je zapretio velikim kaznama svim zemljama koje Iranu budu pružale bilo kakvu ekonomsku pomoć. On je predstojeću kampanju nazvao „ekonomskim Danom D“ i pozvao američke saveznike da se pridruže potpunoj izolaciji Teherana.
Nove mere mogle bi posebno da pogode iranski izvoz nafte i zemlje koje nastavljaju da posluju sa Teheranom. Kina, koja kupuje više od 80 odsto iranske nafte koja se izvozi morskim putem, odbacila je američke pretnje sankcijama i pozvala na diplomatsko rešenje sukoba. Istovremeno, raspoložive količine iranske nafte za kineske kupce već su značajno smanjene usled američke blokade i ograničenja pomorskog saobraćaja.
Iran se već nalazi pod snažnim ekonomskim pritiskom. Inflacija je u julu dostigla 66 odsto, cene hrane porasle su 128 odsto na godišnjem nivou, a nacionalna valuta nastavlja da gubi vrednost. Vašington računa da bi dodatno pogoršavanje ekonomske situacije moglo da primora Teheran na ustupke bez potrebe za velikim novim američkim udarima.
Sukob SAD i Irana približava se šestom mesecu bez jasnog diplomatskog rešenja, dok nestabilnost u Ormuskom moreuzu i dalje potresa svetsko energetsko tržište. Najava novog američkog ekonomskog udara već je uticala na rast cena nafte, a Vašington sada pokušava da ekonomskim pritiskom postigne ono što višemesečni vojni sukob nije uspeo da reši.
