Амерички министар финансија Скот Бесент изјавио је да би максимални економски притисак на Иран могао да смањи потребу за новом великом војном операцијом Сједињених Америчких Држава против те земље. Он је најавио до сада најоштрији пакет мера чији је циљ економска изолација Техерана.
Бесент је поручио да Вашингтон жели да спроведе „највећу координисану економску изолацију у историји света“ и оценио да би, уколико политика максималног притиска буде успешна, било мање вероватно да ће доћи до обнове великих војних операција. Детаљи нових мера требало би да буду представљени 24. августа.
Амерички председник Доналд Трамп претходно је запретио великим казнама свим земљама које Ирану буду пружале било какву економску помоћ. Он је предстојећу кампању назвао „економским Даном Д“ и позвао америчке савезнике да се придруже потпуној изолацији Техерана.
Нове мере могле би посебно да погоде ирански извоз нафте и земље које настављају да послују са Техераном. Кина, која купује више од 80 одсто иранске нафте која се извози морским путем, одбацила је америчке претње санкцијама и позвала на дипломатско решење сукоба. Истовремено, расположиве количине иранске нафте за кинеске купце већ су значајно смањене услед америчке блокаде и ограничења поморског саобраћаја.
Иран се већ налази под снажним економским притиском. Инфлација је у јулу достигла 66 одсто, цене хране порасле су 128 одсто на годишњем нивоу, а национална валута наставља да губи вредност. Вашингтон рачуна да би додатно погоршавање економске ситуације могло да примора Техеран на уступке без потребе за великим новим америчким ударима.
Сукоб САД и Ирана приближава се шестом месецу без јасног дипломатског решења, док нестабилност у Ормуском мореузу и даље потреса светско енергетско тржиште. Најава новог америчког економског удара већ је утицала на раст цена нафте, а Вашингтон сада покушава да економским притиском постигне оно што вишемесечни војни сукоб није успео да реши.
