Администрација америчког председника Доналда Трампа приближава се великом споразуму са привременом владом Венецуеле којим би Сједињене Америчке Државе добиле власнички удео у више од десет великих венецуеланских нафтних поља.
Према наводима америчких званичника упознатих са преговорима, реч је о продуктивним нафтним пољима која располажу са око 90 милијарди барела доказаних резерви.
„Назвати овај споразум огромним било би потцењивање. Он је масиван“, оценио је један амерички званичник.
Уколико договор буде реализован у сада разматраном обиму, количина нафте над којом би САД стекле власнички удео била би довољна да више него удвостручи америчке доказане резерве нафте.
Венецуела располаже са око 300 милијарди барела доказаних резерви, што је више него било која друга земља на свету. Предмет преговора, међутим, није целокупно венецуеланско нафтно богатство, већ више од десет одабраних поља.
Према информацијама из преговора, САД би добиле власнички удео у тим налазиштима, док би приватне компаније, укључујући америчке енергетске гиганте, улагале новац у њихов развој и повећање производње.
Део прихода од повећане производње припадао би Венецуели, чија је нафтна индустрија деценијама погођена недостатком инвестиција, санкцијама, лошим управљањем и падом производних капацитета.
У преговорима са америчке стране кључну улогу има државни секретар Марко Рубио, док венецуеланску страну предводи вршилац дужности председника Делси Родригез.
У разговоре је укључен и заменик шефа кабинета Беле куће Стивен Милер, док се очекује да амерички министар енергетике Крис Рајт ускоро посети Венецуелу како би са властима разговарао о повећању производње нафте и уласку америчких компанија.
Поједини извештаји наводе да се разговара о укупно 17 нафтних поља, укључујући налазишта у појасу Оринока и већ развијена поља у области језера Маракаибо.
Део тих нафтних ресурса раније је био повезан са интересима кинеских компанија, што потенцијалном договору даје и шири геополитички значај.
За Вашингтон је венецуеланска нафта постала посебно важна у тренутку када ратови и нестабилност на Блиском истоку утичу на светско тржиште енергената, док су америчке Стратешке резерве нафте знатно испод некадашњег нивоа.
Трампова администрација жели да повећа контролу над енергетским ресурсима западне хемисфере и да снабдевање САД учини мање зависним од нестабилних региона света.
Са друге стране, договор би Венецуели могао да донесе милијарде долара нових инвестиција неопходних за обнову постројења и повећање производње.
Коначни услови још нису договорени, а једно од најважнијих питања биће правни модел по којем би САД могле да стекну власнички удео, пошто венецуеланско законодавство поставља ограничења на страно власништво над националним нафтним ресурсима.
Ако споразум буде закључен, Вашингтон би добио директан економски интерес у једном од највећих извора нафте на планети.
Потенцијални договор истовремено показује да се глобална геополитичка борба све отвореније води и око контроле енергетских ресурса, производних капацитета и дугорочног приступа стратешким сировинама.
