У једној радионици у Гази рибари и мајстори поправљају мала пловила користећи остатке фибергласа, дрво и чак оквире врата извучене из рушевина.
Чамци који су пре рата служили за разоноду породица и купача сада су постали један од последњих ослонаца рибарске индустрије у Гази.
Због израелских ограничења на улазак новог фибергласа и другог материјала, поправка већих рибарских бродова постала је готово немогућа и изузетно скупа.
Рибари кажу да је килограм фибергласа пре рата коштао 50 до 60 шекела, док данас достиже око 800 шекела. Због тога су принуђени да користе све што могу да пронађу у рушевинама.
Израелска војна агенција која контролише приступ Гази навела је да се забране односе на предмете који могу имати и цивилну и војну употребу, али није директно коментарисала ограничења за фиберглас.
Рибари у Гази и пре рата су били суочени са строгим ограничењима у томе колико далеко смеју да исплове. Сада, како наводе, остају још ближе обали због страха од пуцњаве и нових инцидената.
Израелска војска тврди да њена морнарица спроводи безбедносна ограничења у водама Газе и да поступа по правилима ангажовања када се та ограничења прекрше.
Укупан улов рибарске индустрије у Гази пао је на мање од 15 тона месечно, што је количина коју су рибари пре рата могли да извуку за један дан.
Риболов је пре сукоба био важан извор хране за становништво Газе, али су разарања, ограничења и недостатак материјала готово уништили тај сектор.
Иако се криза глади донекле ублажила након проглашења примирја, хуманитарне организације упозоравају да већина деце и даље нема довољно разноврсну исхрану. У априлу је 3.500 деце примљено на лечење због неухрањености.
Радници у радионицама кажу да покушавају да поправе и одрже све што је преостало од флоте, али признају да, у садашњим условима, могу да раде само на малим чамцима.
