Ескалација рата на Блиском истоку озбиљно је погодила токове радне миграције из Централне Азије, доводећи у питање опстанак милиона радника који су годинама били ослонац економија својих матичних држава.
Државе Персијског залива, које традиционално запошљавају велики број радника из земаља попут Узбекистана, Таџикистана и Киргистана, суочавају се са падом економске активности, прекидима инфраструктуре и безбедносним ризицима. Као последица тога, број нових радника који одлазе у регион нагло опада, док се све више оних који су већ тамо враћа у своје земље.
Према проценама, рат и нестабилност довели су до масовног повратка страних радника, што има директне последице по економије Централне Азије, које у великој мери зависе од дознака из иностранства. (Wikipedia)
Истовремено, милиони миграната у региону нашли су се у зони ризика услед ратних дејстава, прекида транспорта и затварања ваздушног простора, што додатно отежава њихов положај и могућност повратка. (Wikipedia)
Поред безбедносних проблема, рат је пореметио и логистичке и трговинске токове који су били кључни за економску сарадњу између Блиског истока и Централне Азије. Прекиди у транспорту робе и енергената додатно погоршавају економску ситуацију у региону. (The Times Of Central Asia)
Аналитичари упозоравају да би наставак сукоба могао довести до дугорочних последица, укључујући пад дознака, раст незапослености и појачане социјалне притиске у земљама Централне Азије, које већ зависе од рада својих грађана у иностранству.
Уколико се нестабилност продужи, миграциони токови могли би да се трајно промене, а Блиски исток да изгуби статус главног одредишта за радну снагу из овог дела света.
