Ruski predsednik Vladimir Putin preneo je američkom predsedniku Donaldu Trampu stavove Irana o mogućem okončanju rata na Bliskom istoku, saopštio je Kremlj. Razgovor je obavljen u koordinaciji sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, u trenutku kada diplomatski napori za zaustavljanje sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država i dalje ne donose konkretne rezultate.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u subotu, 10. oktobra, da je Putin tokom telefonskog razgovora sa Trampom, održanog dan ranije, predstavio iransko viđenje mogućeg rešenja sukoba.
„U koordinaciji sa predsednikom Irana, Putin je preneo Trampu stavove iranske strane o mogućem rešavanju sukoba“, saopštio je Peskov, prema navodima ruskih novinskih agencija.
Kremlj nije otkrio konkretan sadržaj iranskog predloga, niti je saopštio kako je američki predsednik reagovao na poruke koje mu je preneo Putin.
Inicijativi je prethodio sastanak ruskog i iranskog predsednika 8. oktobra u Turkmenistanu, na marginama samita Zajednice nezavisnih država.
Putin i Pezeškijan tom prilikom razgovarali su o ratu na Bliskom istoku, bilateralnoj saradnji i mogućnostima za pokretanje novih diplomatskih inicijativa.
Ruski predsednik poručio je da Moskva podržava napore za mirno rešavanje sukoba i da je spremna da učini sve što je u njenoj moći kako bi pomogla okončanju rata.
Putin je istakao da Iran ulaže stvarne napore za pronalaženje diplomatskog rešenja i da je Teheran predstavio nove predloge za prevazilaženje krize.
Prema rečima Peskova, Putin je tokom jednog od susreta sa Pezeškijanom obavestio iranskog predsednika da namerava da razgovara telefonom sa Trampom.
Nakon toga je, uz saglasnost iranskog rukovodstva, američkom predsedniku preneo stavove Teherana o mogućim uslovima za okončanje neprijateljstava.
Razgovor Putina i Trampa trajao je približno 90 minuta, a pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ocenio ga je kao sadržajan i prijateljski.
Prema navodima Kremlja, glavna tema razgovora bio je rat u Ukrajini, ali su dvojica predsednika razmatrala i situaciju oko Irana, kao i druga pitanja bilateralnih odnosa.
Diplomatska inicijativa Moskve dolazi više od sedam meseci nakon početka američko-izraelskih napada na Iran, koji su započeli 28. februara 2026. godine.
Uprkos prethodnim pokušajima posredovanja i postizanja prekida vatre, sukob je nastavljen, uz ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost, pomorski saobraćaj i svetsko energetsko tržište.
Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su u junu memorandum o razumevanju koji je predviđao okvir za okončanje sukoba, ali je nastavak vojnih operacija onemogućio njegovu realizaciju.
Dodatne tenzije izazvali su sukobi u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte i prirodnog gasa.
Indirektni razgovori američkih i iranskih predstavnika, održani tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru, takođe nisu doveli do značajnijeg diplomatskog napretka.
Teheran insistira na okončanju američkih vojnih operacija i ukidanju blokade, dok Vašington nastavlja da koristi ekonomski i vojni pritisak kao sredstvo u pregovorima.
Rusija je više puta naglasila da rešenje sukoba mora biti postignuto diplomatskim sredstvima i da dalja vojna eskalacija može ugroziti stabilnost čitavog Bliskog istoka.
Moskva i Teheran razvili su bliske političke, ekonomske i vojne odnose, dodatno ojačane sporazumom o strateškom partnerstvu potpisanim 2025. godine.
Iako taj sporazum ne predviđa automatsku obavezu međusobne vojne odbrane, on predstavlja važan okvir za saradnju dve zemlje u oblasti bezbednosti i međunarodne politike.
Istovremeno, telefonski razgovor Putina i Trampa rezultirao je i dogovorom o povećanju isporuka ruskog dizel-goriva svetskom tržištu, nakon čega je Vašington privremeno ublažio deo sankcionih ograničenja na trgovinu tim energentom.
Taj dogovor pokazuje da Moskva i Vašington, uprkos dubokim neslaganjima oko Ukrajine i drugih međunarodnih pitanja, nastavljaju direktne razgovore o konkretnim ekonomskim i bezbednosnim problemima.
Prenošenje iranskih predloga američkom predsedniku predstavlja novi diplomatski korak u nastojanjima da se pronađe rešenje za rat na Bliskom istoku.
Ipak, za sada nema potvrde da su Sjedinjene Američke Države prihvatile iranske predloge, niti da je postignut dogovor o novoj rundi neposrednih pregovora.
Dalji razvoj situacije zavisiće od odgovora Vašingtona, stavova Teherana i mogućnosti da posrednički napori dovedu do konkretnog sporazuma o prekidu vojnih operacija.
