Ruski političar Vladimir Žirinovski, koji je preminuo 2022. godine, ostavio je za sobom niz izjava koje danas deluju kao precizna predviđanja velikih svetskih sukoba, od Ukrajine do Bliskog istoka.
Još 2004. godine tvrdio je da ni nuklearno oružje neće dugoročno obezbediti opstanak Izraela, ukazujući na demografsku i vojnu nadmoć islamskog sveta, koja bi vremenom mogla da preokrene odnose snaga.
Godine 2009. predvideo je da će Sjedinjene Države napustiti Avganistan i Irak, ali da neće ulaziti kopneno u Iran, već će koristiti vazdušne udare, što se danas u velikoj meri poklapa sa aktuelnom strategijom.
Još 2012. godine izjavio je da diplomatija neće dovesti do kapitulacije Teherana i da je vojni sukob neizbežan, što je potvrđeno kasnijim razvojem događaja i propalim pregovorima.
Iste godine govorio je i da se iza sukoba krije ekonomski rat protiv velikih sila, poput Kine i Evropske unije, a ne samo pitanje nuklearne pretnje.
Godine 2013. upozorio je na mogućnost upotrebe razornog oružja lokalnog dejstva koje može uništiti čitave teritorije, što se danas dovodi u vezu sa savremenim pretnjama masovnim uništenjem.
U 2014. godini tvrdio je da finansijski centri moći i mediji odlučuju ko postaje predsednik Sjedinjenih Država, ukazujući na uticaj novca u politici.
Godine 2019. predvideo je da će nakon Iraka doći na red Iran, a potom i Turska, kao i da će se pažnja sveta sa Ukrajine prebaciti na Teheran, što se danas sve češće pominje u analizama.
Takođe je upozorio da bi blokada Ormuskog moreuza dovela do naglog rasta cena nafte, i do 200 dolara po barelu, što se već delimično odražava na tržištu energenata.
Iako su njegove izjave često bile kontroverzne, današnji razvoj događaja doveo je do toga da se mnoge od njih tumače kao izuzetno precizna predviđanja globalnih kretanja.
