Novoobjavljena recenzirana studija u časopisu „Scientific Reports“ potvrdila je ono što su mnogi tokom vrhunca COVID priče odbijali čak i da razmotre – COVID je uticao na stopu fertiliteta. Istraživači su ispitali stotine muškaraca i utvrdili da su oni koji su bili izloženi virusu imali statistički značajan pad ključnih parametara plodnosti. Ukupan broj spermatozoida je smanjen, progresivna pokretljivost oslabljena, a fragmentacija DNK povećana, što je posebno važno jer direktno utiče na sposobnost začeća i rađanja zdravog potomstva.
U longitudinalnom delu studije, u kojem su praćeni isti ispitanici pre i posle infekcije, pogoršanje je bilo jasno uočljivo. Ukupan broj spermatozoida, njihova pokretljivost i kvalitet opali su nakon infekcije, dok je fragmentacija DNK porasla. Jednostavno rečeno: posle COVID-a, spermatozoida je manje, sporiji su i više oštećeni.
Tu se otvara ključno pitanje, i upravo tu vlade i institucije postaju izuzetno tihe. Postoje čvrsti klinički dokazi da je sam virus imao merljive negativne efekte na mušku plodnost, a ipak oni koji imaju moć i dalje odbijaju da bilo koga pozovu na odgovornost za stvaranje, proučavanje ili moguće „curenje“ virusa.
COVID nije bio samo „čin prirode“, kako je javnost dugo ubeđivana. Sve je više dokaza, uključujući kongresne istrage i internu komunikaciju, koji ukazuju na to da su istraživanja dobijanja funkcije finansirana, direktno ili indirektno, preko američkih agencija i usmeravana ka laboratorijama koje proučavaju koronaviruse kod slepih miševa. Dr Entoni Fauči je više puta pod zakletvom negirao postojanje takvog finansiranja, da bi se kasnije pojavili dokumenti koji pokazuju da su organizacije poput EcoHealth Alliance zaista dobijale grantove povezane sa ovom vrstom istraživanja.
Rizici COVID-19
Zatvorili smo globalnu ekonomiju, nametnuli eksperimentalne injekcije, cenzurisali neslaganje, a sada se suočavamo sa merljivim biološkim posledicama samog virusa, uključujući potencijalnu dugoročnu štetu po plodnost. Ipak, oni koji su odobravali finansiranje, nadgledali istraživanja i oblikovali narativ nisu se suočili sa značajnom odgovornošću.
Pad broja stanovnika u razvijenom svetu započeo je mnogo pre pojave COVID-a, jer ljudi sve više gube poverenje u budućnost. Kada se naruši ekonomska stabilnost, povećaju troškovi života i mladi ljudi više ne mogu da priušte sopstveni dom ili podizanje porodice, natalitet neminovno opada. To je prirodna posledica lošeg ekonomskog upravljanja. Ovaj obrazac ponavlja se kroz istoriju, od pada Rimskog carstva do savremene Evrope.
COVID je ubrzao proces koji je već bio u toku, i to je ključna stvar koju mnogi previđaju. Pad stanovništva ne nastaje preko noći zbog jednog događaja. On počinje onda kada se uruši poverenje u budućnost, a COVID je postao katalizator koji je taj proces ubrzao više nego bilo šta u moderno doba.
Kada zatvorite globalnu ekonomiju, uništite mala preduzeća, izolujete ljude i stvorite opštu neizvesnost u pogledu zdravlja, posla i stabilnosti, ne možete očekivati da će ljudi želeti da osnivaju porodice. Pad nataliteta u više razvijenih zemalja nakon perioda zaključavanja bio je potpuno predvidljiv. U uslovima neizvesnosti, ljudi odlažu ili u potpunosti odustaju od rađanja dece.
Istovremeno, mora se uzeti u obzir i biološki aspekt koji tek sada postaje vidljiv u podacima. Istraživanja pokazuju da sama infekcija COVID-om može uticati na smanjenje kvaliteta sperme, njene pokretljivosti i povećanje fragmentacije DNK. To dodaje još jedan sloj celoj priči, jer postoji i fizički faktor koji može doprineti padu plodnosti u određenim slučajevima. Kada se ekonomska nesigurnost ukrsti sa potencijalnim biološkim posledicama, ukupan efekat na populaciju postaje još izraženiji.
