Поверење Европљана у Сједињене Америчке Државе као безбедносног савезника пало је на историјски минимум, показује ново истраживање Европског савета за спољне односе.
Према анкети спроведеној у 15 европских земаља, само 11 одсто испитаника данас сматра САД савезником који дели европске интересе и вредности. То је пад у односу на 16 одсто пре шест месеци и 22 одсто у новембру 2024. године.
Већина Европљана Америку више не види као поузданог савезника, већ пре као „неопходног партнера“. Око четвртине испитаника САД доживљава као ривала или чак противника.
Истраживање показује и да у већини земаља преовладава уверење да Вашингтон не би нужно прискочио у помоћ ако би нека европска држава била нападнута. Због тога расте подршка идеји да Европа мора да преузме већу одговорност за сопствену безбедност.
Пад поверења повезује се са политиком Доналда Трампа, неизвесношћу око америчких безбедносних гаранција, претњама смањењем војног присуства у Европи и све већим уверењем да Вашингтон своје интересе ставља испред традиционалног трансатлантског савезништва.
Анкета показује да Европљани све више подржавају већа улагања у одбрану, али не желе да се тај новац обезбеди смањењем социјалних и јавних издатака. Истовремено расте подршка идеји да се заједничким европским задуживањем финансирају безбедносна улагања.
Велики број испитаника подржава и смањење зависности од америчке војне опреме, уз снажнији ослонац на европску производњу наоружања и безбедносних система.
Ипак, истраживање не показује да Европљани желе потпуни раскид са НАТО-ом. Подршка замени НАТО-а искључиво европским одбрамбеним системом остаје ограничена, што указује да јавност жели већу самосталност Европе, али не и потпуно напуштање постојећег савезништва.
Аутори истраживања оцењују да је ово један од најозбиљнијих сигнала кризе трансатлантског поверења у последњим деценијама. Европа, према њиховој оцени, све више схвата да се не може безусловно ослањати на САД и да мора да гради сопствену безбедносну политику.
