Odnosi Rusije i Japana poslednjih nedelja dodatno su pogoršani zbog teritorijalnog spora, vojnih vežbi i niza diplomatskih sukoba, ali obe strane za sada izbegavaju potpuni prekid odnosa.
Nove tenzije usledile su nakon posete Vladimira Putina ostrvu Iturup, koje Rusija kontroliše, a Japan smatra delom svojih „Severnih teritorija“. Tokio je uložio oštar protest, dok je Moskva odbacila japanske primedbe.
Dodatni spor izazvalo je postavljanje spomenika sovjetskoj pobedi nad Japanom u Habarovsku, na kojem sovjetski vojnik razbija japanski granični stub sa carskim simbolom hrizanteme. Japan je zatražio uklanjanje spomenika, što je Moskva odbila.
Istovremeno su Japan, SAD i Australija održali vojne vežbe na Hokaidu, u neposrednoj blizini ruskog Dalekog istoka. Rusija je posebno kritikovala planove za raspoređivanje američkih raketnih sistema „Tajfon“.
RT u analizi navodi da su odnosi dve zemlje praktično zamrznuti još od 2022. godine, kada se Japan pridružio zapadnim sankcijama Rusiji, nakon čega je Moskva prekinula pregovore o mirovnom sporazumu i zajedničkim ekonomskim projektima na Kurilskim ostrvima.
Ipak, ruski stručnjaci ocenjuju da ni Moskva ni Tokio trenutno nemaju interes da dodatno eskaliraju sukob.
Jedan od glavnih razloga je energetika. Japan i dalje uvozi ruski tečni prirodni gas iz projekta „Sahalin 2“, koji obezbeđuje značajan deo japanskih potreba za LNG-om.
Pored energetike, zadržani su i pojedini kulturni, obrazovni i humanitarni kontakti.
Ruski analitičari upozoravaju da bi novi talas pogoršanja mogao da usledi ukoliko SAD rasporede rakete dugog dometa na teritoriji Japana, što bi Moskva verovatno pratila dodatnim jačanjem vojnog prisustva na Kurilskim ostrvima i Sahalinu.
Uprkos oštroj retorici, procena analitičara je da direktan rat Rusije i Japana nije realan samostalni scenario i da obe strane i dalje imaju previše ekonomskih i bezbednosnih razloga da izbegnu potpuni prekid odnosa.
