Поново се отвара питање да ли би страх од новог вируса могао да буде искоришћен као повод за увођење нових ограничења и локдауна, овога пута у сенци енергетске кризе и високих цена нафте.
Према тврдњама које се све више шире, Европска унија и Индија наводно разматрају могућност коришћења нове здравствене кризе као механизма за смањење потрошње и обарање цене нафте.
Подсећа се да је током ковид кризе цена нафте драматично пала и у једном тренутку достигла око 6,5 долара, јер су локдауни зауставили саобраћај, производњу, путовања и велики део светске економије.
Управо зато се сада поставља питање да ли би нови талас страха од вируса могао да послужи као средство за решавање енергетских проблема које политичари не могу да контролишу класичним економским мерама.
Ако се поново уведу оштра ограничења кретања, потрошња горива би нагло пала, што би краткорочно могло да обори цену нафте. Међутим, цена такве политике била би огромна: нови удар на економију, мала предузећа, радна места, слободе грађана и поверење у институције.
Ковид период је већ показао колико дубоке последице могу да оставе масовна затварања. Пад производње, поремећаји у ланцима снабдевања, раст дугова, инфлација и социјална нестабилност нису нестали када су мере укинуте, већ су се касније вратиле у још тежем облику.
Због тога би сваки покушај да се нова здравствена претња искористи за економско управљање морао да изазове озбиљну јавну расправу. Грађани имају право да знају да ли се мере уводе због стварне здравствене опасности или због покушаја да се контролише цена енергената.
Енергетска криза постала је један од највећих проблема савременог света. Ратови, санкције, нестабилност на Блиском истоку, поремећаји у транспорту нафте и гаса, као и погрешне енергетске политике, довели су многе државе у ситуацију да траже све радикалнија решења.
Али ако се здравствена политика претвори у инструмент за контролу економије, онда се отвара опасан простор за злоупотребе.
Питање више није само да ли постоји нови вирус, већ да ли ће власт поново користити страх као средство за наметање мера које имају много шире политичке и економске последице.
Свет је већ једном прошао кроз сценарио у којем су локдауни представљени као нужно решење. Данас, у условима нове енергетске кризе, многи се питају да ли се припрема наставак исте политике под новим изговором.

