Atlantsko-sahelski koridor sve više se posmatra kao novo žarište evroatlantske bezbednosti, jer se u tom prostoru ukrštaju lokalne krize, globalno geopolitičko nadmetanje i rastući bezbednosni izazovi. Analitičari ukazuju da savremeni sukobi sve manje imaju jasno definisane geografske granice, a sve više se razvijaju kroz povezane regione i nestabilne zone. (Geopolitical Monitor)
U takvom okruženju, države koje se nalaze na preseku Sahela, Atlantika i Mediterana dobijaju poseban značaj. Njihova sposobnost da kontrolišu nestabilnost, migracione tokove i bezbednosne rizike direktno utiče na otpornost evroatlantskog prostora. (Geopolitical Monitor)
Prema analizi, strateško nadmetanje sve više se odvija u fragmentiranim sredinama u kojima deluje više aktera istovremeno, dok se granice između lokalnih i globalnih konflikata zamagljuju. To zahteva promenu pristupa zapadnih bezbednosnih planera, koji moraju da posmatraju nestabilnost kao povezanu mrežu rizika, a ne kao izolovane krize. (Geopolitical Monitor)
Posebno se ističe da posledice bliskoistočnih sukoba mogu da se prenesu u Sahel putem indirektnih strategija, ideološkog uticaja i delovanja u krhkim državama. Upravo zbog toga Sahel i atlantski prilazi postaju važan element šire bezbednosne slike koji se više ne može smatrati perifernim regionom. (Geopolitical Monitor)
Sve veća nestabilnost u Sahelu već utiče na Evropu kroz terorizam, organizovani kriminal i migracione tokove, što ovaj prostor čini strateški važnim za NATO i zapadne zemlje. (Defence24)
Ukoliko se trendovi nastave, Atlantsko-sahelski koridor mogao bi da postane jedan od ključnih pravaca geopolitičkog nadmetanja velikih sila i novi bezbednosni front koji direktno utiče na stabilnost Evrope i evroatlantskog sistema.
