Grokipedia, enciklopedija zasnovana na veštačkoj inteligenciji koju je pokrenuo Ilon Mask, u obradi osetljivih tema češće se oslanja na desničarske izvore nego Wikipedia, pokazalo je novo istraživanje.
Studija je utvrdila da se u člancima o religiji, istoriji, književnosti i umetnosti na Grokipedia češće citiraju desničarski mediji u poređenju sa odgovarajućim člancima na Wikipedia.
Istraživači sa Trinity College u Dablinu i Tehnološkog univerziteta u Dablinu analizirali su skoro 18.000 najuređivanijih stranica na engleskoj Wikipedia i uporedili ih sa člancima na Grokipedia, koju je Maskova kompanija xAI pokrenula u oktobru prošle godine.
Iako su obe enciklopedije u celini pokazale slične političke sklonosti, studija je ukazala na značajne razlike. Dve trećine analiziranih članaka na Grokipedia bile su znatno izmenjene i oslanjale su se na manji broj izvora nego njihovi ekvivalenti na Wikipedia.
Nalazi studije poklapaju se sa ranijim istraživanjem iz januara, koje je takođe ukazalo na zabrinutost u vezi sa Grokipedia. Iako je većina članaka pokazivala levoliberalnu pristrasnost, utvrđeno je da bi članci o kontroverznim temama mogli da favorizuju sadržaj desničarskog predznaka.
Evropska komisija je u januaru pokrenula istragu protiv Maskove kompanije xAI u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama, kako bi utvrdila da li je platforma unutar Evropske unije širila nezakonit sadržaj, uključujući manipulisane seksualno eksplicitne slike.
Autori studije upozoravaju da generativni sistemi veštačke inteligencije mogu preoblikovati javno znanje na načine koji su manje vidljivi od tradicionalnih uredničkih procesa.
Glavna autorka studije Saideh Mohamadi navela je da, za razliku od Wikipedia, gde su pristrasnosti vidljive i gde ih korisnici mogu osporiti i ispraviti, sistemi koje generiše veštačka inteligencija deluju uglavnom netransparentno.
„To znači da do promena u stavovima ili izvorima može doći bez ikakve odgovornosti ili uredničkog nadzora“, rekla je Mohamadi.
Stručnjaci upozoravaju da brzo širenje sistema znanja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji otvara i šira pitanja upravljanja ovim tehnologijama. Oni ukazuju na rizike slične onima koji su već viđeni na društvenim mrežama, gde je ograničen urednički nadzor doprineo širenju dezinformacija sa stvarnim posledicama po izbore, javno zdravlje i društvenu stabilnost.
Profesor Taha Jaseri sa Trinity College u Dablinu ocenio je da se informaciono okruženje brzo menja i da je u toku ogromna transformacija informacija unutar „crne kutije“ velikih jezičkih modela, procesa koji ostaje uglavnom skriven od javnosti.
