Све доступније паметне наочаре са вештачком интелигенцијом постају озбиљан изазов за школе, факултете и испитне системе широм света.
Образовне власти све више страхују да би ова технологија могла да омогући ученицима и студентима да током испита неприметно добијају одговоре у реалном времену.
Посебну забринутост изазивају случајеви из Јужне Кореје и Тајвана, где су већ забележени покушаји коришћења AI наочара за варање на испитима.
У Јужној Кореји су два кандидата ухваћена како користе паметне наочаре током испита из енглеског језика, који се често користи приликом запошљавања. На Тајвану је студент на пријемном испиту за престижни медицински факултет откривен након што су надзорници приметили необичне покрете очију и топлоту која је долазила из оквира наочара.
Проблем је у томе што су овакви уређаји све софистициранији, јефтинији и тежи за откривање. Због тога се образовни системи све више питају да ли су традиционални испити уопште одрживи у доба вештачке интелигенције.
У Кини, где више од десет милиона ученика сваке године полаже пријемни испит за факултете, власти су током овогодишњих испита наредиле контролу свих наочара. И британски регулатор за испите упозорио је да AI наочаре и скривене слушалице повећавају ризик од варања.
Јужнокорејски организатори пријемних испита већ разговарају са образовним властима о додатним мерама против злоупотребе AI наочара, које су, као и други електронски уређаји, забрањене у испитним салама.
Стручњаци упозоравају да откривени случајеви вероватно представљају само мали део стварног проблема. Ако је неколико случајева већ јавно познато, претпоставља се да их има далеко више који никада нису откривени.
Забринутост расте и због брзог ширења тржишта паметних наочара. Велике технолошке компаније већ су избациле више модела уређаја који комбинују камеру, микрофон, екран и вештачку интелигенцију, што их чини потенцијално веома моћним алатом за варање.
Истраживачи у Хонгконгу тестирали су комерцијалне AI наочаре у академском окружењу и резултати су били алармантни. Наочаре су могле да скенирају питања са испита, пошаљу их великом језичком моделу, добију одговоре и прикажу их директно на сочивима.
У једном експерименту, резултат постигнут уз помоћ AI наочара био је међу пет најбољих у групи од више од 100 студената и значајно изнад просека целог одељења.
То је отворило још веће питање: да ли школе треба само да забрањују нову технологију или морају из темеља да промене начин провере знања.
Поједини стручњаци сматрају да образовање више не може да се ослања искључиво на меморисање чињеница и класичне испите, јер вештачка интелигенција сада може да пружи брзе, прецизне и тешко уочљиве одговоре.
Други упозоравају да AI не треба потпуно избацити из образовања, већ га треба укључити у наставу на начин који не уништава способност ученика да самостално мисле.
Главни изазов за школе сада није само како спречити варање, већ како сачувати смисао образовања у времену када технологија све лакше може да преузме део размишљања уместо човека.
