Mladi naučnik otkrio je mehanizam koji bi mogao da objasni zašto fudbaleri imaju povećan rizik od neurodegenerativnih bolesti, uključujući demenciju i druga oštećenja mozga.
Dvadesetpetogodišnji dr Juan Filips sa Univerziteta Lafboro počeo je da istražuje ovu temu tokom perioda kovid zatvaranja, nakon što je pročitao studije koje povezuju profesionalne fudbalske karijere sa većom učestalošću neuroloških bolesti.
On i njegov tim koristili su posebno dizajniran model sa senzorima pritiska, kako bi izmerili na koji način udarci loptom glavom stvaraju talase pritiska koji prolaze kroz lobanju.
Istraživači su testirali 20 različitih fudbalskih lopti — od starih kožnih modela do modernih lopti koje se koriste na utakmicama. Lopte su ispaljivane brzinama koje odgovaraju dodavanjima, kornerima i šutevima.
Rezultati su pokazali da udarac glavom stvara talas pritiska koji prolazi kroz lobanju gotovo trenutno, pre nego što glava uopšte počne da se pomera. Takvi talasi već su prepoznati kao mogući uzrok povreda mozga u drugim situacijama, uključujući ponovljenu izloženost eksplozivnim udarima.
Istraživanje je dovelo u pitanje dugogodišnje uverenje da su stare, natopljene kožne lopte bile najopasnije za igrače. Iako mokre kožne lopte zaista proizvode jače udare od suvih, neke moderne lopte pokazale su sličan, pa čak i veći nivo prenosa energije.
U pojedinim testovima suve kožne lopte prenosile su i do 55 puta manje energije od modernih lopti sa najvećim izmerenim udarom.
Filips smatra da se razlika najviše krije u konstrukciji lopti. Mnogi savremeni modeli imaju više slojeva pene, tekstila i sintetičkih materijala, što može da stvori kruću strukturu od tradicionalne kože.
Ipak, naučnik upozorava da studija za sada meri prenos energije u laboratorijskim uslovima, a ne direktne posledice po ljudski mozak. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li određeni pragovi udara mogu da doprinesu dugoročnim neurološkim oštećenjima.
Cilj budućih istraživanja je da se razvije fudbalska lopta koja bi smanjila izloženost opasnim talasima pritiska, ali bez narušavanja same igre i njenih karakteristika.
„Ako ovo uradimo kako treba, možemo da zaštitimo igrače, a da ne promenimo fudbal”, poručio je Filips.
