Млади научник открио је механизам који би могао да објасни зашто фудбалери имају повећан ризик од неуродегенеративних болести, укључујући деменцију и друга оштећења мозга.
Двадесетпетогодишњи др Јуан Филипс са Универзитета Лафборо почео је да истражује ову тему током периода ковид затварања, након што је прочитао студије које повезују професионалне фудбалске каријере са већом учесталошћу неуролошких болести.
Он и његов тим користили су посебно дизајниран модел са сензорима притиска, како би измерили на који начин ударци лоптом главом стварају таласе притиска који пролазе кроз лобању.
Истраживачи су тестирали 20 различитих фудбалских лопти — од старих кожних модела до модерних лопти које се користе на утакмицама. Лопте су испаљиване брзинама које одговарају додавањима, корнерима и шутевима.
Резултати су показали да ударац главом ствара талас притиска који пролази кроз лобању готово тренутно, пре него што глава уопште почне да се помера. Такви таласи већ су препознати као могући узрок повреда мозга у другим ситуацијама, укључујући поновљену изложеност експлозивним ударима.
Истраживање је довело у питање дугогодишње уверење да су старе, натопљене кожне лопте биле најопасније за играче. Иако мокре кожне лопте заиста производе јаче ударе од сувих, неке модерне лопте показале су сличан, па чак и већи ниво преноса енергије.
У појединим тестовима суве кожне лопте преносиле су и до 55 пута мање енергије од модерних лопти са највећим измереним ударом.
Филипс сматра да се разлика највише крије у конструкцији лопти. Многи савремени модели имају више слојева пене, текстила и синтетичких материјала, што може да створи крућу структуру од традиционалне коже.
Ипак, научник упозорава да студија за сада мери пренос енергије у лабораторијским условима, а не директне последице по људски мозак. Због тога су потребна додатна истраживања како би се утврдило да ли одређени прагови удара могу да допринесу дугорочним неуролошким оштећењима.
Циљ будућих истраживања је да се развије фудбалска лопта која би смањила изложеност опасним таласима притиска, али без нарушавања саме игре и њених карактеристика.
„Ако ово урадимо како треба, можемо да заштитимо играче, а да не променимо фудбал”, поручио је Филипс.
