Odnosi Izraela i Velike Britanije nastavljaju ubrzano da se pogoršavaju, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu sada je otvoreno napao jednog od tradicionalno najvažnijih zapadnih saveznika svoje zemlje. Govoreći o promeni britanskog odnosa prema Izraelu, Netanjahu je Veliku Britaniju nazvao „Islamskom Republikom Britanijom“, a zatim se osvrnuo i na opasku da bi ona mogla da postane „prva islamska republika sa nuklearnim oružjem“. Britanska vlada njegove izjave ocenila je kao potpuno neprihvatljive.
Netanjahu je izjavu dao govoreći o tome koliko se britanski odnos prema Izraelu promenio od Šestodnevnog rata 1967. godine. Posle pohvala na račun nekadašnjih britanskih pristalica Izraela, poručio je da je takav odnos danas teško pronaći u Britaniji, povezujući svoje primedbe i sa rastućim muslimanskim stanovništvom u zemlji. Izjava je izazvala snažne reakcije u Britaniji i dodatno produbila diplomatski spor dve zemlje.
Sukob Londona i izraelske vlade, međutim, traje već duže vreme. Britanija je prethodno suspendovala deo dozvola za izvoz oružja Izraelu zbog procene da postoji rizik da bi oprema mogla da bude upotrebljena za ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava u Gazi. London je potom obustavio i pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Izraelom.
Dodatni udar na odnose usledio je kada su Velika Britanija, Australija, Kanada, Novi Zeland i Norveška uvele sankcije izraelskim ministrima Itamaru Ben Gviru i Bezalelu Smotriču, optužujući ih za podsticanje nasilja nad Palestincima na Zapadnoj obali. Mere su uključile zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. Izrael je takvu odluku oštro osudio.
Istovremeno je došlo i do sve većeg razmimoilaženja oko pitanja palestinske državnosti i rata u Gazi. Netanjahu je zapadne zemlje koje su se približile priznavanju Palestine optuživao da na taj način nagrađuju Hamas, dok je sve veći broj evropskih država pojačavao kritike izraelske vojne politike i humanitarne situacije u Gazi. Nekadašnji gotovo bezuslovni zapadni konsenzus oko podrške Izraelu time se postepeno raspada.
Martin Armstrong ocenjuje da Netanjahu pravi stratešku grešku time što svakog saveznika koji se ne slaže sa politikom njegove vlade tretira kao protivnika Izraela. Prema njegovom viđenju, kritika Netanjahuove politike sve češće se izjednačava sa neprijateljstvom prema samom Izraelu, što dodatno ubrzava diplomatsku izolaciju zemlje.
To postaje posebno opasno u trenutku velikih promena na Bliskom istoku. Turska sve otvorenije nastupa kao regionalni konkurent Izraela, odnosi sa delom Evrope slabe, a čak su i odnosi sa Vašingtonom poslednjih meseci pokazali pukotine zbog različitih pogleda na Iran i okončanje regionalnih ratova. Izrael, zemlja sa oko deset miliona stanovnika u regionu sa stotinama miliona ljudi, teško može dugoročno da računa da će gubitak evropskih saveznika uvek nadoknaditi američkom podrškom.
Armstrong upozorava da se Netanjahuova politika pretvara u opasan paradoks: izraelski premijer može da pobedi u svakom pojedinačnom političkom sukobu sa kritičarima, ali da Izrael istovremeno izgubi saveznike koji su decenijama bili temelj njegovog međunarodnog položaja. Pogoršanje odnosa sa Britanijom zato nije samo diplomatska svađa, već još jedan pokazatelj dubljeg preuređenja odnosa Izraela sa zapadnim svetom.
