Рат на Блиском истоку изазвао је озбиљан поремећај глобалног енергетског система, што доводи до раста цена и смањења потрошње широм света.
Ефективно затварање Ормуског мореуза, уског пролаза уз иранску обалу, зауставило је транспорт око 20 одсто светске нафте и течног природног гаса од почетка америчко-израелских ваздушних удара на Иран 28. фебруара, преноси Ројтерс.
Истовремено, настављени напади Ирана и Израела погодили су кључну енергетску инфраструктуру у региону, укључујући гасна поља, рафинерије и извозне терминале. Представници индустрије упозоравају да би поправка оштећења могла да траје годинама.
Међународна агенција за енергетику ситуацију је већ оценила као највећи глобални енергетски поремећај у историји, већи чак и од арапског нафтног ембарга из 1973. године, који је изазвао несташице горива и економску кризу.
Према проценама, са тржишта је повучено око 400 милиона барела нафте, што је приближно четири дана глобалне потрошње, а цене су већ порасле за око 50 одсто.
Енергенти имају кључну улогу у модерној економији, јер покрећу транспорт, индустрију и домаћинства, али су и основа за производњу пластике и ђубрива. Управо због ширине утицаја, аналитичари упозоравају да је тренутна криза другачија од претходних тензија у Персијском заливу.
Раст цена енергената додатно подстиче инфлацију и погађа и грађане и компаније, док је ситуација постала и политички изазов за америчког председника Доналда Трампа, који брани војну операцију пред домаћом јавношћу.
Трамп је истовремено критиковао савезнике у НАТО-у због недовољне подршке америчко-израелској кампањи, назвавши неке од њих „кукавицама“.
