Cene nafte su u petak blago pale, ali su ostale na putu da zabeleže drugi uzastopni nedeljni rast, pošto sukob Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje ozbiljno remeti snabdevanje sa Bliskog istoka. Brent se kretao oko 93,6 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta bila oko 86,5 dolara.
Na nedeljnom nivou brent je porastao oko 5,8 odsto, a WTI približno 4,8 odsto, dostigavši najviše nivoe od 24. jula. Tržište je pod pritiskom straha da bi produženi sukob mogao dodatno da ugrozi isporuke nafte iz Saudijske Arabije, Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta.
Dodatnu neizvesnost stvara situacija u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom. Pomorski saobraćaj kroz ovaj strateški prolaz gotovo je prepolovljen u odnosu na period pre izbijanja sukoba, što povećava troškove transporta i osiguranja i smanjuje raspoložive količine energenata na svetskom tržištu.
Vašington je istovremeno pojačao ekonomski pritisak na Teheran i najavio još oštrije sankcije, dok je dostupnost iranske nafte na azijskom tržištu značajno smanjena. Ponuda iranske nafte kineskim kupcima opala je, a deo nezavisnih kineskih rafinerija već traži alternativne isporuke iz Iraka, Brazila i drugih zemalja.
Na globalno snabdevanje dodatno utiču ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu, zbog čega trgovci sve više procenjuju da se svetsko tržište nafte prilagođava dužem periodu nestabilnosti. Ukoliko sukob na Bliskom istoku potraje, visoke cene energenata mogle bi da nastave da podstiču inflaciju i povećavaju troškove transporta i proizvodnje širom sveta.
