Saveznici u NATO-u razmatraju predlog da vrhovni vojni komandant Alijanse za Evropu dobije veća ovlašćenja za reagovanje na upade dronova i druge vazdušne pretnje.
Prema navodima diplomata NATO-a i jednog zvaničnika Alijanse, predlog bi mogao da bude odobren na samitu lidera sledećeg meseca. On bi američkom generalu Aleksusu Grinkeviču, vrhovnom savezničkom komandantu za Evropu, omogućio veću fleksibilnost u premeštanju sistema protivvazdušne odbrane širom Alijanse i u prilagođavanju nivoa vojne pripravnosti bez formalnog odobrenja država članica. (Caliber.az)
Ovaj potez dolazi u trenutku kada se zemlje NATO-a suočavaju sa sve većim brojem bezbednosnih incidenata koji uključuju dronove i povrede vazdušnog prostora na istočnom krilu Alijanse.
Poslednjih meseci zabeleženi su upadi dronova u Poljsku i Rumuniju, povrede vazdušnog prostora u Estoniji, kao i sumnjive aktivnosti dronova iznad Letonije. Upravo ti incidenti pojačali su zabrinutost među državama na prvoj liniji NATO-a.
Prema sadašnjim pravilima, članice NATO-a zadržavaju kontrolu nad time kako i gde se njihova vojna sredstva mogu koristiti. Pojedini saveznici smatraju da takav sistem nacionalnih ograničenja usporava reakciju na hitne pretnje.
Predlogom bi se i sistemi NATO-a za odbranu od balističkih raketa bliže povezali sa misijama vazdušne policije, čime bi njihova uloga bila proširena na širu protivvazdušnu odbranu u istočnoj Evropi i drugim regionima.
Razgovori o ublažavanju nacionalnih ograničenja traju najmanje od oktobra, ali su dobili na značaju nakon iranskih lansiranja balističkih raketa prema Turskoj ranije ove godine, što je pokazalo potrebu za koordinisanijim odgovorom na nivou cele Alijanse.
„Kada dron uđe u njihov vazdušni prostor, države uvek gledaju ka NATO-u“, rekao je jedan zvaničnik Alijanse, dodajući da i same članice moraju da urade svoj deo posla i uklone ograničenja koja usporavaju reagovanje.
