Nemačka i Holandija preuzele su komandu nad kopnenim snagama NATO-a raspoređenim u Estoniji i Letoniji, uz formiranje novog štaba čiji je cilj jačanje odvraćanja i odbrane na istočnom krilu Alijanse.
Ceremonija primopredaje održana je u gradu Valga, na granici Estonije i Letonije, u prisustvu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Pistorijus je poručio da ovaj korak pokazuje spremnost da se preuzme veća odgovornost za bezbednost Evrope.
On je nemačko-holandski korpus opisao kao uspešan primer vojne integracije u Evropi i simbol onoga što se može postići kada granice prestanu da budu prepreka za zajedničku odbranu.
Prema njegovim rečima, korpus predstavlja model evropske odbrambene saradnje i dokaz da multinacionalna integracija čini saveznike snažnijim, sposobnijim i efikasnijim.
U proširenoj ulozi, nemačko-holandski korpus biće zadužen za nadzor vojnih vežbi, a u slučaju sukoba i za koordinaciju odbrane istočnog krila NATO-a.
Novoosnovani štab služiće kao drugi taktički komandni centar za baltički region.
Do sada su ove zadatke obavljale strukture NATO-a u Poljskoj, dok se o formiranju posebnog štaba za baltičke države razgovaralo još od samita Alijanse 2023. godine.
Prvi nemačko-holandski korpus osnovan je 1995. godine, sa sedištem u Minsteru, a njime naizmenično komanduju Nemačka i Holandija.
Pored dve zemlje osnivača, u njegovom sastavu nalaze se i pripadnici oružanih snaga iz još 14 savezničkih država.
Štab je sposoban da komanduje multinacionalnim snagama od oko 50.000 vojnika i već je učestvovao u vođenju više međunarodnih vojnih operacija.
Formiranje novog baltičkog komandnog centra pokazuje da NATO nastavlja da jača vojnu infrastrukturu u regionu koji se smatra jednom od najosetljivijih tačaka evropske bezbednosti.
