У Риму је средином марта одржан необичан четвородневни скуп на којем је амерички милијардер Питер Тил, један од најпознатијих људи из света технологије, говорио о Антихристу пред око 160 званица чији тачан састав није познат.
Предавања су одржана у Палати Таверна, на око двадесет минута хода од Ватикана. Само место одржавања у почетку није било познато јавности, а присуство је било могуће искључиво по позиву.
Према доступним информацијама, Тилова предавања била су усмерена на библијске текстове о апокалипси, уз ослањање на идеје француског теолога Ренеа Жирара, кога је Тил упознао током студија филозофије на Станфорду.
Тил се није представио као припадник конкретне хришћанске деноминације, али се изјашњава као конзервативац. У његовим тумачењима, како се наводи, није реч о томе да је Антихрист једна особа, па ни папа, већ систем који се представља као гарант мира и безбедности, док у стварности води ка надзору грађана и ограничавању слободе.
Према том тумачењу, Антихрист не долази као отворено зло, већ као наводни спаситељ човечанства који, користећи страх од глобалних катастрофа, нуклеарног рата, пандемија, вештачке интелигенције и климатских промена, уводи свеобухватан систем контроле.
Тил посебно критикује регулације и институције које их намећу. У том контексту, његова порука се може читати и као упозорење против јачања државних и наднационалних правила, посебно у области технологије, вештачке интелигенције и пословања.
Ипак, у целој причи постоји снажна иронија. Тил је суоснивач и председник компаније Палантир, која сарађује са различитим владама и развија системе за обраду података, препознавање лица и предвиђање криминала, односно технологије које могу служити управо јачању контроле становништва.
Додатну тежину целој расправи даје и питање употребе вештачке интелигенције у војне сврхе. Палантир је преузео пројекат Мејвен, који се бави обрадом снимака са дронова како би се брже одређивале потенцијалне мете. Око тог пројекта раније су постојале озбиљне полемике, јер су запослени у Гуглу масовно одбили да учествују у пословима повезаним са ратном индустријом.
Тил, с друге стране, заступа став да технолошке компаније морају да сарађују са војском, јер се свет налази унутар великог геополитичког сукоба.
Зато је посебно необично што човек који упозорава на систем контроле истовремено стоји на челу компаније чије технологије управо државама могу омогућити снажнији надзор и ефикасније управљање подацима.
У времену у којем се све више расправља о вештачкој интелигенцији, безбедности, ратовима, регулацијама и слободи грађана, Тилова предавања у Риму показују да се технолошка и политичка питања све чешће преплићу са религијским и апокалиптичним тумачењима савременог света.
