Нови талас мигрантске кризе у шпанској Сеути поново је отворио расправу о миграционој политици Европске уније, али и указао на све већу зависност европске пољопривреде од радника мигрантског порекла.
Током два дана у августу око 72.000 људи ушло је из Марока на територију Сеуте, шпанске енклаве на северу Африке. Велика већина миграната потом се вратила у Мароко и није стигла до европског копна, али је догађај изазвао нове политичке полемике широм Европе.
Посебна пажња усмерена је на Шпанију, једног од највећих пољопривредних произвођача у Европској унији. Према званичним подацима, мигранти чине око 30 одсто запослених у шпанској пољопривреди, док се процењује да је стварни удео још већи због великог броја радника који нису обухваћени званичном статистиком.
Од воћњака у Љеиди и плантажа поморанџи у Валенсији до поља јагода у Уелви, страна радна снага има значајну улогу у шпанској производњи хране. Пољопривреда Шпаније ствара око 43,9 милијарди евра економске активности годишње, а приближно четвртина свежег воћа које се конзумира у Европи произведена је у тој земљи.
Шпанске власти су ове године покренуле велики програм легализације боравка, за који се пријавило готово 1,2 милиона људи који су до тада боравили у земљи без регулисаног статуса. Мера треба да им омогући легалан рад и приступ здравственим и другим јавним услугама.
Програм је, међутим, изазвао оштре политичке спорове. Поједине европске земље и политичке групе сматрају да би масовна легализација могла да подстакне нове миграционе таласе према Европи.
Истовремено, Европска унија се суочава са падом наталитета, старењем становништва и недостатком радника у пољопривреди. Евростат процењује да би број становника ЕУ са око 450 милиона у 2025. могао да падне на приближно 428 милиона до 2050. године.
Недостатак домаће радне снаге посебно се осећа у сезонским пословима. Поред Шпаније, велики број страних радника у пољопривреди запошљавају Италија, Немачка, Француска, Холандија и Пољска.
Миграциона политика тако постаје и економско питање: европске државе истовремено покушавају да ограниче илегалне миграције и обезбеде довољно радника за секторе који све теже функционишу без стране радне снаге.
