Nova međunarodna finansijska institucija za finansiranje velikih odbrambenih i bezbednosnih projekata mogla bi da postane jedan od važnih instrumenata globalnog naoružavanja, ali je već izazvala tenzije među ključnim saveznicima u NATO-u.
Velika Britanija odlučila je da ne učestvuje u inicijativi koju je kanadski premijer Mark Karni neformalno nazvao „bankom za bombe“. Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs, koja je zadužena za nadzor državnih finansija, navodno je odbila učešće zbog troška pristupanja od oko 870 miliona funti.
Odluka je, kako se navodi, posledica fiskalnih ograničenja, uprkos snažnom lobiranju kanadskih zvaničnika i drugih saveznika. Britanski zvaničnici zato razmatraju alternativne dogovore sa zemljama kao što su Finska i Holandija, kako bi podržali odbrambenu potrošnju kroz mehanizme koji ne bi direktno opteretili državni bilans.
Banka za odbranu, bezbednost i otpornost zamišljena je kao institucija koja bi mobilisala privatni kapital za ulaganja u odbranu, omogućavajući državama članicama da povećaju vojnu potrošnju bez dodatnog pritiska na javne finansije.
Kanada je izabrana za sedište ove banke, što odražava njen snažan finansijski sektor i vodeću ulogu u promovisanju inicijative. Očekuje se da okvir podrže velike svetske finansijske institucije, uključujući banke iz Sjedinjenih Američkih Država, Holandije, Nemačke i Kanade.
Britansko odsustvo moglo bi da ima ozbiljne posledice po odbrambenu industriju te zemlje. Prema nacrtima pravila, finansiranje iz banke bilo bi ograničeno na opremu koju proizvode kompanije iz država članica, što bi britanske firme praktično isključilo iz projekata finansiranih preko ove institucije.
Predstavnici industrije upozoravaju da bi takav potez mogao da pogodi britanske proizvođače, posebno manje kompanije koje razvijaju napredne tehnologije poput dronova i raketnih sistema.
Ovaj slučaj već se poredi sa ranijim izostankom Velike Britanije iz evropskog odbrambenog fonda SAFE vrednog 150 milijardi evra, što dodatno podstiče strahove da bi London mogao dugoročno da izgubi konkurentnost u evropskim odbrambenim nabavkama.
Osnivanje nove banke pokazuje da NATO ekonomije sve više traže hibridne modele finansiranja odbrane, u kojima se javni i privatni kapital kombinuju radi bržeg jačanja vojnih kapaciteta. Odluka Britanije da ostane van tog okvira otkriva rastući sukob između štednje i potrebe za strateškim učešćem u novim mehanizmima odbrambenog finansiranja.
