Posle razaranja Gaze i nerešene krize oko Irana, sve više pažnje usmerava se ka Libanu, koji bi mogao da postane sledeća velika tačka sukoba na Bliskom istoku.
Opasnost nije samo u tome što se već vodi rat niskog intenziteta na granici Izraela i Libana, već u činjenici da se regionalni sukob postepeno širi, dok svetska javnost sve brže prelazi sa jedne krize na drugu.
Gaza je gotovo nestala iz prvih vesti, iako su posledice rata katastrofalne. Ogroman broj ljudi je raseljen, infrastruktura je razorena, a civili su platili najveću cenu. Ipak, kako se fokus javnosti pomera ka Iranu, Libanu i novom mogućem frontu, postavlja se pitanje da li je Gaza bila samo prva faza mnogo šireg plana.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tvrdio je da je cilj bio uništenje Hamasa, ali Hamas nije eliminisan. To otvara bolno pitanje: šta je zaista postignuto ako je teritorija uništena, stanovništvo raseljeno, a organizacija protiv koje je rat vođen i dalje postoji?
Sada se isti obrazac straha prenosi na Liban. Izraelski zvaničnici više puta su naglašavali da će zadržati pravo na vojno delovanje u Libanu, bez obzira na eventualne dogovore u regionu. To znači da čak i ako se postigne privremeno smirivanje sa Iranom, rat može jednostavno da se preseli na sever.
Liban je posebno osetljiv jer je već godinama politički, ekonomski i institucionalno oslabljen. Država je podeljena, ekonomija je uništena, stanovništvo iscrpljeno, a prisustvo Hezbolaha čini zemlju direktno uvezanom u šire sukobe Izraela, Irana i zapadnih sila.
Ukoliko dođe do velikog rata u Libanu, posledice bi mogle biti ogromne. Zemlja nema kapacitet da izdrži razaranje slično onom u Gazi, a svaki veliki napad na libansku infrastrukturu mogao bi da izazove novi talas izbeglica, humanitarnu katastrofu i još dublje uvlačenje regiona u rat.
Posebnu pažnju izaziva i ogromno američko diplomatsko prisustvo u Libanu. Izgradnja jednog od najvećih američkih ambasadorskih kompleksaa u svetu pokrenula je pitanja o dugoročnim planovima Vašingtona u toj zemlji i o tome da li su Sjedinjene Države već unapred računale na mnogo veću ulogu Libana u budućoj regionalnoj krizi.
Sve ovo pokazuje da se Bliski istok ne kreće ka stvarnom miru, već ka promeni fronta. Političari mogu da govore o deeskalaciji, pregovorima i stabilizaciji, ali ako se rat samo premešta iz Gaze ka Libanu, onda mira u suštini nema.
Najveća opasnost je u tome što svet prihvata rat kao normalno stanje. Kamere se pomere, pažnja javnosti oslabi, a nova zemlja postaje sledeće bojno polje.
Zato pitanje da li će Liban postati nova Gaza nije samo retoričko. To je upozorenje da se regionalni rat širi korak po korak, dok veliki igrači govore o miru, a na terenu se sve više priprema sledeća katastrofa.
