Latinska Amerika sve više se okreće političarima koji otvoreno preuzimaju Trampov politički model — oštra retorika, obećanja o obračunu sa kriminalom, smanjenje državnog aparata, vojni pristup bezbednosti i direktan napad na levicu.
Najnoviji primer je Kolumbija, gde je desničarski kandidat Abelardo de la Esprijelja, bogat advokat i politički novajlija, proglašen pobednikom predsedničkih izbora posle tesne trke sa levičarskim senatorom Ivanom Sepedom.
De la Esprijelja je kampanju gradio na obećanjima da će razbiti kriminalne grupe, bombardovati kampove narko-terorista, graditi velike zatvore i smanjiti državne programe. U javnosti se predstavlja kao politički autsajder i čovek čvrste ruke, a Donald Tramp mu je dao otvorenu podršku.
Posle Trampove podrške, kolumbijski kandidat je objavio AI sliku sa orlom i tigrom, uz američku i kolumbijsku zastavu, poručujući da Kolumbija počinje da sledi isti put borbe protiv starih elita.
Ovaj politički talas nije ograničen samo na Kolumbiju. U Argentini je Havijer Milej postao simbol radikalnog rezanja državnih troškova, u El Salvadoru Najib Bukele je postao uzor desnici zbog masovnog obračuna sa bandama, dok u Ekvadoru Danijel Noboa sve više otvara prostor za američku bezbednosnu ulogu u borbi protiv trgovaca drogom.
Slične poruke sve su jače i u Čileu, Peruu i Brazilu, gde desničarski kandidati i pokreti pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo građana zbog kriminala, siromaštva, korupcije i nejednakosti.
Glavni razlog za rast ovakve desnice je osećaj da levičarske vlade nisu rešile osnovne probleme. Veliki deo regiona godinama je bio pod uticajem levičarskog političkog talasa, ali su mnoge zemlje i dalje ostale zarobljene između nasilja, slabih institucija i ekonomske nesigurnosti.
Zato Trampov model sada deluje privlačno delu birača: obećava brza rešenja, jakog lidera, obračun sa kriminalom i kraj političke korektnosti. Za mnoge ljude koji žive u strahu od kartela, bandi i korumpiranih vlasti, takva poruka zvuči ubedljivije od starih obećanja o reformama.
Ipak, ovaj talas izaziva i ozbiljne strahove. Kritičari upozoravaju da se borba protiv kriminala koristi kao izgovor za širenje američkog uticaja, mešanje u izbore, jačanje autoritarnih lidera i slabljenje demokratskih institucija.
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum već je optužila američku desnicu da pokušava da utiče na političke procese u njenoj zemlji. Slične optužbe stižu i iz Kolumbije, gde je odlazeći predsednik Gustavo Petro poručio građanima da ne smeju dozvoliti da njihova zemlja postane nečija kolonija.
Trampova administracija sve to predstavlja kao deo šire borbe protiv narko-kartela, kineskog uticaja i levičarskih režima u regionu. Ali protivnici tvrde da je reč o novom obliku političkog intervencionizma, samo upakovanom u priču o bezbednosti.
Politički analitičari ocenjuju da se Latinska Amerika sve više deli po istom modelu kao Sjedinjene Države — na oštro suprotstavljene tabore, bez mnogo prostora za kompromis. Ta polarizacija mogla bi da donese još nestabilnosti u regionu koji je već opterećen krizama.
Ipak, jedno je jasno: Tramp više nije samo američki fenomen. Njegov stil politike postao je izvozni model, a Latinska Amerika je trenutno jedno od mesta gde taj model najbrže osvaja prostor.
