Dok ratni pregovori o Iranu vise o koncu, jedan od ključnih ljudi koji oblikuju naredne poteze Teherana postao je brigadni general Ahmad Vahidi, komandant Korpusa čuvara islamske revolucije.
Vahidi je preuzeo tu funkciju nakon što je njegov prethodnik Mohamad Pakpur ubijen u američko-izraelskim napadima 28. februara, prvog dana rata.
On se nalazi pod američkim sankcijama zbog uloge u gušenju protesta u Iranu, a za njim traga i Interpol zbog navodne umešanosti u bombaški napad na jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994. godine, kada je ubijeno 85 ljudi.
Stručnjaci ga opisuju kao jednog od najtvrđih protivnika kompromisa sa Vašingtonom, čak radikalnijeg od njegovog prethodnika.
Prema ocenama analitičara, Vahidi je uticajan deo sistema u kojem se odluke donose konsenzusom, ali njegov glas u tom krugu ima veliku težinu.
Njegov uspon pokazuje da američki i izraelski pokušaji da obezglave iransko rukovodstvo nisu doveli do umerenije politike Teherana.
Pod njegovom komandom, Korpus čuvara islamske revolucije uspeo je da blokira saobraćaj kroz jednu od najvažnijih svetskih naftnih tačaka, dok su zahtevi koje Iran sada postavlja Vašingtonu tvrđi nego u ranijim pregovorima.
Bivši šef iranskog odeljenja u izraelskoj vojnoj obaveštajnoj službi opisao je Vahidija kao „veoma dominantnu“ i „radikalnu“ ličnost, duboko posvećenu principima Islamske revolucije.
„Ništa se ne može dogovoriti, a da on to ne odobri“, naveo je on.
Nakon što je Donald Tramp zapretio novim napadom na Iran ukoliko Teheran ne pristane na dogovor, Vahidi je odgovorio upozorenjem da bi svaka nova agresija na iransko tlo mogla da proširi rat daleko izvan granica Bliskog istoka.
„Ako se izvrši bilo kakva dalja agresija na iransko tlo, vatra koja je ranije obećana i koja je ostala u okvirima ograničenog regionalnog rata, ovog puta će buknuti u plamen i preći sve granice i domene“, poručio je Vahidi.
On je dodatno upozorio da će protivnici Irana primiti „razorne udarce“.
Iako se Vahidi retko pojavljuje u javnosti, stručnjaci smatraju da iza kulisa ima veliki uticaj na najtvrđu liniju iranske politike.
Iran je do sada odbijao svaki predlog koji bi, po oceni Teherana, predstavljao kapitulaciju. Najnovija iranska ponuda, prema upućenim izvorima, ne pokazuje značajne ustupke u ključnim spornim pitanjima, dok pitanje obogaćivanja uranijuma ostaje glavni uzrok zastoja.
Vahidi je rođen 1958. godine u Širazu, a njegovu političku i vojnu ideologiju oblikovali su rat, sukob sa Zapadom i uloga Korpusa čuvara islamske revolucije.
Bio je prvi komandant iranskih snaga Kuds, elitne jedinice Korpusa čuvara islamske revolucije, a tokom karijere obavljao je više važnih funkcija, uključujući dužnosti zamenika komandanta Korpusa, ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova.
Njegovo ime se ponovo našlo u centru pažnje jer je u trenutku najvećih tenzija sa Vašingtonom postao jedan od ljudi bez čijeg uticaja, kako procenjuju analitičari, nema ključnih odluka u Teheranu.
