Kuvajt razmatra mogućnost proširenja kapaciteta za skladištenje nafte u inostranstvu, kako bi ojačao sposobnost snabdevanja svetskog tržišta u uslovima poremećaja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.
Visoki predstavnik Kuvajtske naftne korporacije šeik Haled al Sabah izjavio je na energetskoj konferenciji u Londonu da ovaj važan pomorski prolaz ostaje nebezbedan za transport energenata čak i kada nije potpuno blokiran.
On je naveo da Kuvajt istražuje mogućnosti za povećanje skladišta nafte u inostranstvu i da vodi razgovore sa susednim zemljama o potencijalnim alternativnim naftovodima.
Kuvajt, mala zalivska država čiji izvoz u potpunosti zavisi od prolaska kroz Ormuski moreuz, poslednjih godina obezbedio je ograničene skladišne kapacitete u Južnoj Koreji i Japanu.
Tokom aktuelnog sukoba, zemlja je značajno smanjila proizvodnju sirove nafte, ali su naftna polja nastavila da rade na minimalnom nivou kako bi se sprečila oštećenja i omogućio brz povratak na punu proizvodnju.
Sukob u koji su uključeni Iran, Izrael i Sjedinjene Američke Države izazvao je velike poremećaje na svetskom energetskom tržištu, pogađajući značajan deo tokova nafte i gasa iz Zaliva i dovodeći do naglog rasta cena energenata.
Iako je primirje u toku, neizvesnost ostaje kada je reč o dugoročnoj bezbednosti Ormuskog moreuza kao ključne izvozne rute.
Šeik Haled je istakao da je Kuvajt nastavio da izvozi deo rafinisanih naftnih proizvoda susednim zalivskim državama, što je omogućilo nastavak rada pojedinih rafinerijskih postrojenja.
Prema njegovim rečima, proizvođači u Zalivu prioritet daju domaćoj potražnji za gorivom, dok viškove rafinisanih proizvoda plasiraju u regionu.
On je dodao da bi kuvajtske rafinerije mogle da se vrate na normalan nivo rada u roku od nekoliko nedelja nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, dok bi proizvodnja sirove nafte mogla da dostigne oko 70 odsto uobičajenog kapaciteta u roku od šest do osam nedelja.
