Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel najavio je niz reformi koje će obuhvatiti državnu upravu i ključne sektore ekonomije, uključujući upravljanje preduzećima, imovinu, turizam i poljoprivredu.
Govoreći na nacionalnoj televiziji, Dijaz-Kanel je poručio da Kuba mora da „ide u korak sa vremenom“. Istovremeno je naveo da vlast ne može u potpunosti da otkrije sve detalje planova, jer se, kako je rekao, dešavanja u zemlji pažljivo prate spolja.
Vlada planira da podstakne direktne strane investicije, uključujući učešće Kubanaca koji žive u inostranstvu, da proširi spoljnu trgovinu i otvori dodatne delove ekonomije za nedržavne aktere.
Reforme podrazumevaju i preuređenje državnog aparata. Predloženo je smanjenje broja ministarstava sa 27 na 20, kako bi sistem upravljanja bio fleksibilniji i sa manje birokratije.
Promene se očekuju i u sektoru turizma, gde bi nedržavni akteri mogli da dobiju veću ulogu, kao i u oblasti imovine, gde se razmatraju novi modeli funkcionisanja.
Državna preduzeća trebalo bi da dobiju veću samostalnost, uključujući fleksibilnije određivanje plata, pristup deviznom tržištu i saradnju sa drugim ekonomskim subjektima.
Poljoprivredni proizvođači trebalo bi da dobiju direktniji pristup resursima, uključujući devize, uz pojednostavljenje administrativnih procedura.
Kuba se već duže vreme suočava sa dubokom ekonomskom krizom, koja je poslednjih godina dodatno pogoršana pooštravanjem američkih sankcija prema Havani.
Najavljene reforme pokazuju da kubanske vlasti pokušavaju da ublaže pritisak na ekonomiju, smanje birokratski aparat i pronađu nove izvore investicija, ali bez napuštanja kontrolne uloge države u ključnim oblastima.
