Kubanske vlasti počele su da dele oružje stanovništvu, uz poziv narodu da se hitno pripremi za mogući napad Sjedinjenih Američkih Država.
Svakodnevni život u glavnom gradu Havani sve više je podređen pripremama za potencijalni vojni sukob. Državne institucije i organizacije razmatraju vanredne mere, a upravnici državnih zgrada sa stanarima već razrađuju logistiku za slučaj krize.
Razlog za ovakve mere jesu rastuće tenzije između Havane i Vašingtona, kao i raspoređivanje američkih vojnih snaga u blizini Kube. Kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez Parilja optužio je američkog državnog sekretara Marka Rubija da namerno pokušava da izazove vojnu agresiju na Kubu, ističući da njegova zemlja nikada nije predstavljala pretnju bezbednosti SAD.
Iako je Rubio izjavio da bi Amerika radije odnose sa Kubom rešavala diplomatskim putem, američki predsednik Donald Tramp je poručio da je cilj SAD promena državnog poretka na ostrvu. On se početkom maja čak javno osvrnuo na mogućnost vojne akcije, govoreći o slanju američkog nosača aviona u blizinu kubanske obale.
Nove tenzije dolaze i nakon uvođenja sankcija članovima porodice bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra. Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel ocenio je da je reč o dodatnom stezanju obruča oko Havane i novom koraku ka zaoštravanju odnosa.
Dodatnu pažnju izazvao je i nedavni retki sastanak visokih američkih i kubanskih generala u zalivu Gvantanamo. Američka strana je saopštila da je reč o kratkoj razmeni mišljenja o operativnim bezbednosnim pitanjima, dok je kubansko Ministarstvo odbrane navelo da je sastanak bio pozitivan i održan uz obostranu saglasnost.
U pozadini cele situacije nalaze se i tvrdnje da je Kuba nabavila više od 300 vojnih dronova i da razrađuje planove za njihovu upotrebu u slučaju američkog napada. Havana je te optužbe odbacila, ali je ponovila da ima pravo na samoodbranu ukoliko bude napadnuta.
Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kube napeti su još od Kubanske revolucije, a poslednjih meseci došlo je do nove eskalacije zbog sankcija, ekonomskog pritiska i vojnog prisustva u regionu.
