Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je oko ostrva otkriveno osam kineskih ratnih brodova i jedan službeni brod, samo dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp završio posetu Kini.
Tajvanske oružane snage navele su da su pratile situaciju i reagovale u skladu sa razvojem događaja.
Prema saopštenju Tajpeja, tokom tog perioda nije otkriveno prisustvo kineskih vojnih aviona u blizini Tajvana. Dan ranije, tajvanska strana je prijavila sedam kineskih ratnih brodova i jedan službeni brod u blizini svojih teritorijalnih voda.
Ovo novo kretanje kineskih plovila usledilo je neposredno posle Trampovog susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, gde je pitanje Tajvana bilo jedna od najosetljivijih tema razgovora.
Tramp je posle sastanka izjavio da ne veruje da će Kina preduzeti agresivne korake protiv Tajvana dok je on na vlasti.
„Ne mislim da će išta uraditi dok sam ja ovde. Kada ne budem ovde, mislim da bi mogli, da budem iskren“, rekao je Tramp.
On je dodao da Kina ne želi da Tajvan proglasi formalnu nezavisnost.
„To nije preuzimanje. Oni samo ne žele da vide da to mesto, nazovimo ga mestom jer niko ne zna kako da ga definiše, ode u nezavisnost“, poručio je Tramp.
Si Đinping je, prema navodima, tokom razgovora privatno upozorio Trampa da bi razlike oko Tajvana mogle da dovedu Sjedinjene Države i Kinu do konfrontacije ili sukoba.
Trampove izjave ponovo su otvorile pitanje američke podrške Tajvanu. On je opisao Tajvan kao „pomalo težak problem“, ukazujući na geografsku i vojnu prednost Kine.
„Kada pogledate odnos snaga, Kina je veoma moćna, velika zemlja. To je vrlo malo ostrvo. Zamislite, udaljeno je 59 milja. Mi smo udaljeni 9.500 milja“, rekao je Tramp.
Američki predsednik je potvrdio i da još nije odlučio da li će nastaviti sa ranije odobrenim paketom prodaje oružja Tajvanu, nakon što je tokom posete čuo primedbe kineskog predsednika.
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i više puta je poručila da će ostrvo staviti pod svoju kontrolu, ako bude potrebno i silom. Tajvan, sa druge strane, funkcioniše samostalno, sa sopstvenom vladom, vojskom i ekonomijom.
Pitanje Tajvana ostaje jedna od najopasnijih tačaka u odnosima Vašingtona i Pekinga. Kina poslednjih godina pojačava vojni pritisak oko ostrva čestim slanjem brodova i aviona, dok Tajpej upozorava da takve aktivnosti ugrožavaju stabilnost celog regiona.
