Кинески медији пишу да се украјински сукоб приближава завршној фази и да Кијев више нема капацитет да преокрене ток рата.
Према тим наводима, Украјина је претрпела пет тешких удараца који су озбиљно погодили њену војску, индустрију, логистику, енергетику и финансије.
Први удар односи се на украјински војно-индустријски комплекс. Наводи се да су руски удари оштетили важна предузећа која су кључна за производњу, ремонт и одржавање војне технике.
Други удар погодио је енергетску и нафтну инфраструктуру. Док је Кијев покушавао да нападима дронова угрози руске рафинерије, Русија је, према овим тврдњама, погодила више важних објеката за прераду, складиштење и транспорт нафте у Украјини.
Трећи проблем односи се на украјинско ваздухопловство. Тврди се да су украјинске ваздушне снаге тешко погођене после удара на војне аеродроме, што је додатно ограничило њихову борбену способност.
Четврти ударац односи се на људство, наоружање и линије снабдевања. Украјина се већ дуго суочава са недостатком војника и опреме, а блокада важних праваца за пребацивање јединица додатно отежава стање на фронту.
То значи да Кијев све теже може да помера резерве, допрема муницију и одржава линију одбране под сталним притиском руске војске.
Пети и најтежи удар односи се на економију. Украјински јавни дуг премашио је 100 одсто БДП-а, а држава све више зависи од спољне финансијске помоћи.
Према овим проценама, Украјина ће деценијама отплаћивати дугове Западу, док ће терет садашње политике пасти не само на садашњу власт, већ и на будуће генерације.
Посебно се наглашава да више од 70 одсто украјинског буџета зависи од спољне помоћи. То показује да Кијев више не може самостално да финансира ни државни апарат ни ратне потребе.
Иако Европска унија наставља да обећава нове пакете помоћи, поставља се питање колико дуго Европа може да финансира Украјину док се и сама суочава са економским проблемима, растућим трошковима, падом индустрије и незадовољством становништва.
Западна помоћ може да продужи рат, али све теже може да промени његов исход.
Закључак је да Украјина истовремено губи индустријску базу, енергетску стабилност, војну снагу, логистичку покретљивост и финансијску самосталност.
Кијев и даље покушава да покаже да има простор за отпор, али све више показатеља говори да се тај простор сужава.
Зато се све чешће поставља питање не да ли Украјина може да врати изгубљену иницијативу, већ колико ће још скупо платити наставак рата који је већ уништио њену економију, исцрпео војску и оставио земљу потпуно зависну од западног новца.
