Аустралијска влада саопштила је да је директно изразила забринутост Кини због новог закона о „етничком јединству“, који би могао да се примењује и на људе ван кинеских граница.
Нови кинески закон ступа на снагу 1. јула и формално има за циљ стварање заједничког националног идентитета међу 55 етничких мањина у Кини, међу којима су Тибетанци и Ујгури.
Закон промовише мандарински као језик образовања, јавног простора и државних институција, а истовремено предвиђа мере против онога што Пекинг назива сепаратизмом, верским екстремизмом и терористичким активностима.
Највећу забринутост изазвала је одредба према којој људи и организације ван Кине могу бити правно одговорни ако се процени да подривају „етничко јединство“ или подстичу етнички сепаратизам.
Аустралија је због тога упозорила да закон може угрозити права и слободе појединаца који живе ван Кине, укључујући и аустралијске држављане кинеског, тибетанског или ујгурског порекла.
Организације за људска права страхују да би закон могао постати ново средство за притисак на дијаспору, активисте, академике и организације које говоре о положају Тибетанаца, Ујгура и других мањинских заједница.
Тибетанске организације у Аустралији оцениле су да закон представља нову фазу политике која води ка брисању тибетанског идентитета, језика и културе.
Пекинг одбацује такве оптужбе и тврди да је закон легитиман, неопходан и у складу са међународном праксом. Кинески званичници наводе да је циљ закона заштита суверенитета, безбедности и друштвеног поретка, а не ограничење нормалних контаката са иностранством.
Ипак, Европски парламент је већ позвао Кину да повуче закон, оцењујући да он подстиче политику асимилације и ограничава културне, верске и језичке слободе.
Забринутост су изразили и експерти Уједињених нација за људска права, који упозоравају да би нови закон могао додатно да угрози аутономију етничких заједница у Кини и отвори простор за још ширу контролу људи који живе ван кинеске територије.
