Кина наставља да убрзано повећава своје резерве злата, али та политика не значи нужно да Пекинг очекује непосредни крах долара. Кинеска централна банка је током јула повећала пријављене резерве за 640.000 финих тројских унци, односно готово 20 тона злата, што је највећа месечна куповина од октобра 2023. године.
Укупне кинеске резерве порасле су са 75,44 на 76,08 милиона унци, чиме је настављена куповина злата већ 21. месец заредом. Темпо је последњих месеци додатно убрзан – у марту је купљено 160.000 унци, у јуну 480.000, а у јулу чак 640.000 унци. Вредност кинеских златних резерви крајем јула процењена је на 306,35 милијарди долара.
Суштина кинеске стратегије, међутим, није једноставно напуштање долара. Пекинг и даље располаже огромним девизним резервама и активно учествује у светском трговинском систему у којем долар има централну улогу. Истовремено, Кина покушава да смањи ризик да део њене националне имовине једног дана постане средство политичког притиска.
Замрзавање руских девизних резерви након почетка рата у Украјини значајно је променило начин на који бројне државе посматрају сигурност сопствене имовине у иностранству. Злато у том смислу има посебну предност: физичке резерве које се налазе под непосредном контролом државе не представљају дуг друге земље и не могу једноставно бити електронски блокиране одлуком стране владе.
Кина је последњих година посматрала како Вашингтон користи санкције, ограничења приступа технологији, притисак на међународне банке и финансијску инфраструктуру као инструмент спољне политике. Зато куповина злата све више представља осигурање од могућег замрзавања имовине и фрагментације светског финансијског система, а не само инвестициону опкладу на раст цене племенитог метала.
То ипак не значи да је јуан спреман да замени долар као главну светску резервну валуту. За такву улогу нису довољни трговински споразуми и политичке декларације – неопходни су дубока и отворена финансијска тржишта, слободна конвертибилност валуте, предвидљив правни систем и могућност да страни капитал несметано улази и излази из земље. Кина у тим областима и даље има значајна ограничења.
Зато је могуће да у време велике светске кризе истовремено расту и долар и злато. Долар задржава снагу због огромне ликвидности и централне улоге америчких финансијских тржишта, док злато добија на значају као имовина која није директно зависна од политике било које државе.
Кинеска куповина злата зато представља шири геополитички сигнал: Пекинг не мора да верује да ће долар нестати да би се припремао за свет у којем ће државе све мање веровати да су њихове девизне резерве потпуно безбедне од политичких одлука других сила.
