Godinu dana nakon što je Kina izvoznim ograničenjima uspela da parališe delove globalne automobilske i odbrambene industrije, zapadne zemlje ubrzano traže alternativne izvore retkih zemnih metala.
Kina je preko svog Ministarstva trgovine uvela ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala — samarijuma, gadolinijuma, terbijuma, disprozijuma, lutecijuma, skandijuma i itrijuma, kao i magneta koji ih sadrže.
Iako je Peking taj potez nazvao „nediskriminatornim”, u praksi se on pokazao kao jedan od najmoćnijih ekonomskih instrumenata u savremenoj geopolitici.
Kina kontroliše oko 60 odsto globalnog rudarenja magnetnih retkih zemnih metala, 91 odsto globalne prerade i čak 94 odsto proizvodnje trajnih magneta.
Od 20 strateški važnih minerala, Kina je vodeći prerađivač čak 19, sa prosečnim tržišnim udelom od oko 70 odsto.
Posebno je važna njena dominacija u razdvajanju disprozijuma i terbijuma, minerala neophodnih za trajne magnete koji podnose visoke temperature. Oni se koriste u brojnim sistemima, od lovaca F-35 i podmornica klase „Virdžinija”, do električnih vozila i napredne robotike.
Reakcija tržišta bila je brza. Evropske cene disprozijuma i terbijuma dostigle su šest puta veću vrednost u odnosu na cene na kineskom domaćem tržištu, dok su mnogi proizvođači automobila u SAD, Evropi i drugim delovima sveta bili primorani da smanje iskorišćenost proizvodnih kapaciteta.
Slučaj itrijuma bio je još drastičniji. Međunarodne cene itrijum-oksida porasle su sa oko šest do osam dolara po kilogramu početkom 2025. godine na između 120 i 270 dolara po kilogramu, što na pojedinim tržištima predstavlja rast i do 4.400 odsto.
Kina je u oktobru 2025. proširila kontrole na još pet elemenata, ali je u novembru suspendovala primenu tih novih mera na godinu dana, do 10. novembra 2026. godine, u okviru dogovora postignutog posle susreta kineskog i američkog predsednika.
Međutim, ta suspenzija bila je samo delimična. Ograničenja iz aprila, koja se odnose na prvobitnih sedam elemenata, nisu ukinuta i ostaju na snazi.
Izvoz itrijuma, disprozijuma i terbijuma i dalje je oko 50 odsto niži nego pre uvođenja kontrola, bez jasnog roka kada bi moglo da dođe do normalizacije.
Evropska komisija je kao odgovor usvojila akcioni plan ReSourceEU, kojim se u narednih 12 meseci mobiliše do tri milijarde evra za strateške projekte snabdevanja.
Cilj je da se do 2029. godine strateške zavisnosti smanje za 50 odsto. Zakon o kritičnim sirovinama postavlja i ciljeve za 2030. godinu — najmanje 10 odsto godišnje potrošnje iz domaće eksploatacije, 40 odsto iz prerade i 25 odsto iz reciklaže.
Sjedinjene Države su najavile projekat strateške rezerve vredan 12 milijardi dolara, kako bi stabilizovale cene i podržale proizvođače.
Američka kompanija USA Rare Earth najavila je i ulaganje veće od 175 miliona evra u Francuskoj do 2030. godine, za izgradnju kapaciteta za preradu retkih zemnih metala i proizvodnju magneta, uz podršku francuske vlade.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da Zapad ne može brzo da postane samodovoljan. Napredak je moguć u narednoj deceniji, ali potpuna nezavisnost od Kine nije realna za manje od dvadeset godina.
Do tada, svaki električni automobil, svaka vetroelektrana i svaki vojni sistem koji koristi trajne magnete ostaje zavisan od odluka koje se donose u Pekingu.
