Четири године рата у Украјини и све већа међународна изолација значајно су променили положај руског председника Владимира Путина у односима са Кином. Москва је постала знатно зависнија од Пекинга, док кинеске власти истовремено јачају контакте са представницима руске политичке и пословне елите који би могли да имају важну улогу након Путиновог одласка са власти.
Готово 40 одсто руске спољне трговине сада се одвија са Кином, док Русија чини мање од четири одсто укупне кинеске трговине. Та велика неравнотежа ставља Москву у све подређенији положај у односима са Пекингом.
То се показало и током Путинове посете Пекингу у мају, када је руска страна очекивала договор о изградњи гасовода „Снага Сибира 2“. Кина је, међутим, тражила да руски гас добија по ценама које важе на руском домаћем тржишту, што би практично значило да Москва субвенционише пројекат. Споразум на крају није потписан.
Кинеске власти истовремено пажљиво прате односе Русије и Северне Кореје. Пекинг страхује да би пренос руске војне технологије Пјонгјангу могао додатно да ојача севернокорејски нуклеарни програм и подстакне Јапан и Јужну Кореју на још ближу војну сарадњу са САД.
У таквим околностима, Кина све интензивније гради односе са руским званичницима и припадницима елите за које процењује да би у будућности могли да обликују политику Русије. Тиме Пекинг настоји да обезбеди свој утицај без обзира на то ко ће једног дана наследити Путина.
Кина је крајем јуна јавно позвала Русију и Украјину на прекид непријатељстава и повратак преговорима, а један кинески дипломата том приликом је говорио и о страдању украјинских цивила.
Ипак, блиска војна сарадња Москве и Пекинга није прекинута. Почетком јула објављено је да су две земље одржале тајне војне вежбе повезане са ратом у Украјини, у којима су учествовали високи официри обе војске.
Све то указује да Кина не прекида стратешко партнерство са Русијом, али истовремено гради позиције за период после Путина, настојећи да задржи снажан утицај на Москву без обзира на будуће промене у Кремљу.
