Kanadski naučnici razvili su novu tehniku snimanja koja omogućava da se mikroplastika prati unutar organizma bez sečenja tkiva, što bi moglo da pomogne u razumevanju toga šta se dešava sa sitnim plastičnim česticama nakon što dospeju u organizam. Istraživanje je sproveo tim sa Univerziteta Gvelf u Kanadi. (Caliber.az)
Nova metoda već je donela iznenađujući rezultat. Umesto da lako prolaze kroz zid creva u okolna tkiva, čestice mikroplastike kod kišnih glista ostale su unutar sistema za varenje. To ukazuje da creva mogu da imaju jaču zaštitnu ulogu nego što se ranije pretpostavljalo.
Naučnici su do sada imali veliki problem da utvrde da li mikroplastika samo prolazi kroz digestivni sistem i izbacuje se iz organizma ili može da prodre kroz crevnu barijeru i nakupi se u drugim organima. Poseban izazov predstavljaju izuzetno sitne čestice, manje od 83 mikrometra, koje je veoma teško pouzdano pratiti.
Dosadašnja istraživanja uglavnom su se oslanjala na seciranje životinjskih tkiva, ali je takav pristup nosio rizik od kontaminacije, jer je mikroplastika već široko prisutna u laboratorijama i životnoj sredini. Zbog toga je bilo teško utvrditi da li su čestice zaista bile u tkivu ili su u uzorak dospele tokom analize.
Kanadski tim je taj problem rešio korišćenjem mikrokompjuterizovane tomografije — trodimenzionalne tehnike snimanja visoke rezolucije. Za razliku od klasičnog rendgena, ova tehnologija stvara detaljne 3D prikaze na kojima se mikroplastika vidi kao svetla čestica u odnosu na tamnije okolno tkivo.
Istraživači su tehniku testirali na kišnim glistama, jer one stalno gutaju zemljište u kome se mikroplastika sve više nakuplja, a istovremeno imaju važnu ulogu u očuvanju zdravih ekosistema.
Posmatranja su pokazala da su čestice mikroplastike veličine od 5 do 53 mikrometra ostale u digestivnom traktu glista i nisu prešle u druga tkiva.
Iako se rezultati odnose samo na kišne gliste, naučnici smatraju da oni mogu da pruže važan uvid u način na koji sistem za varenje deluje kao prirodna barijera protiv čestica koje organizam ne može da svari.
Istraživači ipak upozoravaju da se zaključci iz studije na glistama ne mogu direktno preneti na druge vrste. Ipak, ovi rezultati ukazuju da bi digestivni trakt mogao da ima veću sposobnost zaštite nego što se do sada mislilo.
Osim samih bioloških nalaza, nova tehnika mogla bi da pomogne naučnicima da preciznije prouče kretanje mikroplastike kod različitih životinja, bez rizika od kontaminacije koji prati tradicionalne metode seciranja.
