Propast trgovinskih pregovora Sjedinjenih Američkih Država i Kanade mogla bi da predstavlja ozbiljan udarac strategiji američkog predsednika Donalda Trampa, zasnovanoj na upotrebi carina i ekonomskog pritiska kako bi trgovinski partneri prihvatili zahteve Vašingtona.
Kanadski premijer Mark Karni napustio je pregovore nakon što je, prema kanadskoj strani, Vašington tokom razgovora neprestano proširivao spisak zahteva.
Bivša američka trgovinska pregovaračica Vendi Katler ocenila je da bi ishod spora sa Kanadom mogle pažljivo da prate i druge države koje su nezadovoljne uslovima koje im postavljaju Sjedinjene Države.
Trampova administracija polazi od procene da veličina američkog tržišta daje Vašingtonu dovoljno snažan adut da druge zemlje primora na ustupke, otvaranje tržišta i povećanje investicija u SAD.
Međutim, Kanada nije prihvatila američke uslove. Pregovori su vođeni kako bi se sprečilo uvođenje novih carina od 50 odsto, kojima je Tramp zapretio ukoliko Otava ne povuče ranije uvedene kontramere.
Tramp je tokom nedelje čak objavio da je postignut „DOGOVOR“ i da je potrebno još samo nekoliko dana za završetak dokumentacije, ali su razgovori ubrzo propali.
Jedna od spornih tačaka bio je američki zahtev da Kanada ograniči mogućnost sklapanja trgovinskih sporazuma sa drugim zemljama. Karni je taj uslov odbacio u trenutku kada Otava pokušava da smanji ekonomsku zavisnost od Sjedinjenih Država.
Neslaganja su se pojavila i unutar same Trampove administracije. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir bio je spreman da razmotri smanjenje carine na proizvode od aluminijuma sa 50 na 25 odsto u zamenu za kanadske ustupke, ali su se tome usprotivili savetnik Bele kuće Piter Navaro i ministar trgovine Hauard Latnik.
Iako je Tramp ranije tvrdio da SAD „ne treba ništa što Kanada ima“, dve ekonomije su duboko povezane. Američki poljoprivrednici iz Kanade nabavljaju gotovo 80 odsto kalijumovih đubriva koja koriste, dok više severnih američkih saveznih država deo električne energije dobija iz kanadskih hidroelektrana.
Američke rafinerije na Srednjem zapadu takođe su prilagođene preradi teške kanadske nafte, a ukupna godišnja trgovina dve zemlje premašuje 700 milijardi dolara.
Kanadska vlada najavila je da će 8. septembra odgovoriti sopstvenim trgovinskim merama na nove američke carine.
Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak carinskog sukoba mogao da poveća troškove kompanijama sa obe strane granice, ali i cene za američke potrošače, jer će deo dodatnih troškova uvoza najverovatnije biti prebačen na kupce.
Spor sa Kanadom mogao bi da ima i šire posledice po Trampovu trgovinsku politiku. Ukoliko Otava izdrži američki pritisak i izbori povoljnije uslove, i druge zemlje bi mogle da zaključe da se zahtevima Vašingtona može suprotstaviti bez prihvatanja svih traženih ustupaka.
