Kanada pokušava da na predstojećem samitu NATO-a u Turskoj predstavi novu multinacionalnu odbrambenu banku, koja bi saveznicima omogućila da bezbednost finansiraju sa manje oslanjanja na Sjedinjene Američke Države.
Predlog dolazi u trenutku kada Evropa sve više preispituje stratešku zavisnost od Vašingtona, zbog oštrih kritika Donalda Trampa na račun NATO saveznika i sve veće neizvesnosti oko budućih američkih bezbednosnih garancija.
Otava se nada da će okupiti oko deset zemalja osnivača nove institucije, pod nazivom Banka za odbranu, bezbednost i otpornost.
Ta banka bi mogla da obezbedi do 100 milijardi funti, odnosno oko 133 milijarde dolara povoljnog finansiranja za projekte odbrane, vojne industrije, infrastrukture i otpornosti država saveznica.
Inicijativa je deo šireg plana kanadskog premijera Marka Karnija, koji poziva na jačanje saveza „srednjih sila” u trenutku kada se tradicionalni poredak predvođen Amerikom nalazi pod sve većim pritiskom.
Glavna kanadska pregovaračica za ovaj projekat Izabel Idon izjavila je da je cilj da se osnivači objave upravo tokom NATO samita, iako se još pregovara o konkretnim finansijskim obavezama.
Očekuje se da početnu grupu uglavnom čine evropske države i Kanada, dok bi članstvo kasnije bilo otvoreno i za druge zemlje.
Južna Koreja je vodila produktivne razgovore o mogućem učešću, ali nijedna druga zemlja G7 trenutno nije blizu pristupanja projektu.
Kredibilitet banke zavisiće od toga da li će okupiti dovoljno finansijski snažnih članica da dobije najviši kreditni rejting, što bi joj omogućilo jeftino zaduživanje i povoljno finansiranje odbrambenih projekata.
Ovaj predlog odražava širi zaokret u Evropi, gde vlade sve više koordinišu odbrambenu i spoljnu politiku zbog nepredvidivosti SAD i rastućeg pritiska Rusije, Kine i drugih globalnih aktera.
Rat u Ukrajini dodatno je ubrzao tu raspravu. Nekoliko sati pre NATO samita, Rusija je izvela jedan od najtežih napada na Kijev, u kojem je poginula najmanje 21 osoba, a više od 90 je ranjeno.
Na toj pozadini, Tramp je ponovo kritikovao NATO, tvrdeći da Amerika nesrazmerno više plaća za Alijansu od svojih partnera.
Iako se njegove tvrdnje odnose na ukupnu američku vojnu potrošnju, a ne samo na direktne uplate NATO-u, politički pritisak iz Vašingtona već godinama gura evropske zemlje ka većem izdvajanju za odbranu.
Svih 32 članica NATO-a sada su dostigle ili premašile cilj od dva odsto BDP-a za odbranu, dok su evropske zemlje i Kanada zabeležile najveći godišnji rast vojne potrošnje do sada.
Kanadski predlog odbrambene banke zato se vidi kao još jedan znak da se saveznici pripremaju za budućnost u kojoj bezbednost Evrope više neće moći da se oslanja isključivo na američko vođstvo.
